Taško Načić bio je jedan od najboljih komičara sa ovih prostora, svojom pojavom i harizmom osvajao je srca publike kako ispred malih ekrana, tako i u pozorištu. Rođen je u Kruševcu, 1934. godine, a njegovo poreklo je cincarsko.
Diplomirao je glumu na FDU u Beogradu u klasi Mate Miloševića, a još za vreme studija igrao je u predstavama "Stanoje Glavaš" i "Gospođa ministarka", a svoju matičnu kaću pronašao je u Ateljeu 212, gde ga je publika uvek nagrađivala ovacijama.
Bogata karijera
Njega će publika zauvek pamtiti kao smotanog lovca sa "zakočenom puškom" iz "Ko to tamo peva", anti-heroja Peru Mitića koji misli da "ko ne voli karanfile ne treba ni da živi" i Božidara Majkovića, lenjivca-činovnika u propalom socijalističkom preduzeću iz "Boljeg života".
Sa svojih 192 centimetra visine, Taško Načić je još od mladosti važio za "džina domaće filmske scene". Strpljivo je radio, svoj talenat usavršavao i trpeo i kada su ga neke značajnije uloge, i pored očiglednih kvaliteta zaobilazile, zbog njegovog fizičkog izgleda.
Privatno je bio poptuno drugačiji. Bio je miran, jednostavan, tih i skroman čovek, koji se nije preterano eksponirao u javnosti i izbegavao je medije.
Povučen i tih
Načić je retko davao intervjue, ali je jednom prilikom, kada su ga pitali kako se oseća kada shvati da reditelj u nekoj ulozi potencira njegov fizički izgled, i zbog istog ga ne angažuje za određene uloge, odgovorio:
– Svestan sam da, zbog svoje spoljašnjosti, ne mogu da igram ljubavnike niti heroje. Potpuno sam siguran da nikada neću biti Hamlet. Ali smatram da vezivanje za nečiji izgled ide na prvu loptu. Važnije je šta čovek iznutra može uraditi. Dobro, ne kažem da izgled ne može pomoći, ali dobro se sećam kad sam, kao student akademije, gledao Hudožestveni teatar.
Davali su fragmente, i Tarasova je glumila Anu Karenjinu. Tarasovoj je tada bilo oko šezdeset i nešto godina, bila je golema, debela. No, posle jednog minuta predstave, to vam nije smetalo i pred sobom ste zaista imali Anu Karenjinu – objasnio je Načić.
Ostvario je 67 maestralnih uloga u pozorišnim predstavama, a deset godina igrao je monodramu "Ne pucaj bre". Snimio je dvadesetak filmova, debitovao je 1960. godine u "Bolje je umet", a tokom decenija ostao je upaćen i u ostvarenjima na velikom platnu - "Bokseri idu u raj", "Majstor i Margarita", "Čudo neviđeno", "Ćao inspektore", "Nije lako sa muškarcima", "Sabirni centar" i drugi.
Ostvario je antologijske uloge u filmovima - Pere Mitića u "Davitelju protiv davitelja" Slobodana Šijana i lovca u "Ko to tamo peva". Njegov komičarski talenat i vrhunska gluma ostaće upamćen i po ulozi Božidara Majkovića u seriji RTS "Bolji život" Siniše Pavića. Preminuo je u Beogradu 26. marta 1993. godine u 58. godini.
Sećanje
Rodni grad mu je podigao bistu na Trgu glumaca, te tako sprečio da ga pojede zaborav.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
