Kontroverzni umetnik Ivan Radović ponovo je svojim nastupom na društvenim mrežama iznenadio prijatelje. On je nedavno objavio fotografije na kojima odeven kao kosmonaut u oblaku prašine vozi viljuškar, a iza njega se vidi nestvaran ambijent koji nimalo ne liči na slikarski atelje. Mnogi su pomislili da je u pitanju neki njegov umetnički performans, međutim, ovaj akademski slikar kaže da mu je rad u rudniku pomogao da otkrije jednog novog sebe.
- Posao u kamenolomu sam našao u jednom za mene vrlo teškom životnom trenutku. Nakon korone i pada prodaje slika, sticajem okolnosti sam ostao sam na svetu. Video sam da ljudi svakodnevno idu u kamenolom, da tamo ima života, nešto se dešava i kreće. Primiše me na posao.... Prva tri dana u kamenolomu su mi bila najgora u životu, međutim, kako su dani prolazili, našao sam novi smisao u ovome što sada radim. Postao sam jači. Svaki kamen, zrno ili čestica peska za mene su postali materijali koje ugrađujem u svoje radove. Posao u kamenolomu mi dođe kao odlazak u teretanu, a i susret s ljudima koji nisu iz sveta umetnosti prija, jer oni na život gledaju drugačije, pa se i meni proširuju vidici - priča Ivan Radović, vajar koji govori četiri jezika, iza kog su brojne izložbe i likovne nagrade.
- Pogon u kojem radim sam nazvao VIP, što u prevodu znači vrećarska i prašinarska služba. Ovo je najniža pozicija u firmi. Moj posao je da u džambo vreće pakujem kreč i da ih viljuškarem odvozim na predviđeno mesto. Kolege s kojima radim su izuzetni ljudi, vrlo obrazovani i odlično se razumemo iako moj mozak funkcioniše na umetničkim talasnim dužinama. Ovde sam naučio da poštujem pravila, kojih se nikada u životu nisam pridržavao. Poštovanje procedura ovde je prvo i osnovno načelo, bezbednost je na prvom mestu, nema avanturizma... Recimo, ja radim s negašenim krečom u praškastom obliku, ako se ne bih držao mera bezbednosti, bio bih pečen za dva minuta. Kreč je takav materijal da, kad osetiš peckanje po koži, već si pečen - priča Radović, koji živi na svega stotinak metara od kamenoloma u Jelen Dolu.
Inače, njegov otac Miljko i deda po majci Mićo Mićić bili su direktori istog ovog kamenoloma, koji je sada u vlasništvu kompanije "Karmeus". Ivan je sa 14 godina je otišao iz sela, studirao, a potom putovao i živeo u Beogradu, Francuskoj i na Kipru. Danas radi s kolegama koje je zaposlio njegov otac.
- Ljudi s kojima radim su supermeni, oni sve znaju da poprave, da uključe, da reše svaki tehnički problem. Sve mi se u životu ostvarilo počev od posla, preko seksualnih fantazija, do mogućnosti da živim u jednom od najlepših krajolika Srbije - zaključuje ovaj umetnik, iza kojeg stoji i 30 dečjih pesama koje je posvetio ćerki Zoji, koje su na internetu prepoznatljive pod naslovom "Voz za Oz".
Direktori izgubili opkladu
Kada je Ivan pitao za zaposlenje u kompaniji "Karmeus" iz menadžmenta su ga posmatrali s nevericom, misleći najpre da se šali. Bili su vrlo skeptični, ali su mu ponudili posao koji danas radi.
- Kladili smo se da neće izdržati ni 15 dana, ali smo izgubili opkladu. Ivan je sa nama više od osam meseci i pokazuje izuzetnu posvećenost poslu – rekao je Milan Markićević, direktor operative.
- Očigledno da je Ivan kod nas pronašao inspiraciju za svoje primarno zanimanje, a vremenom je postao i motivator ostalima. Omiljen je kod kolega i vrlo brzo se uklopio u kolektiv u kojem su međuljudski odnosi na zavidnom nivou – kaže Dragojla Vukojičić, direktorka administrativnih poslova.
Kurir.rs/ Denis Čeković
NE PROPUSTITE
Bonus video:
