Slobodan: Nepoznata arhiva jednog od najslavnijih srpskih intelektualaca stigla u Adligat

Slo­bo­dan Jo­va­no­vić, pr­vi čo­vek s tim ime­nom, bio je prav­nik, isto­ri­čar, knji­že­v­nik, pa i pred­sed­nik vlade

Tako nas je iznenadio kontingent nepoznatih dokumenata iz arhive Slobodana Jovanovića (1869-1958). Pre neki dan stigla je pod naš krov. Odmah smo prepoznali njen značaj i učinili ovu građu prvi put dostupnu javnosti u sedištu Adligata na Banjici. Radi se o više od stotinu dopisnica i pisama, ali i ličnih dokumenata.

Slobodan Jovanović bio je jedan od najznačajnijih srpskih intelektualaca dvadesetog veka, po kojem plato ispred Pravnog fakulteta u Beogradu nosi naziv. Srpski pravnik, istoričar, književnik i političar, potpredsednik, a zatim i predsednik vlade (Ministarskog saveta) Kraljevine Jugoslavije u Londonu, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Tokom oba balkanska rata bio je šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske. U ratnom presbirou je radio i od početka Prvog svetskog rata do 1917, kada je prešao u Ministarstvo inostranih dela. Na Konferenciji mira u Parizu 1919. godine pojavio se kao ekspert, ali je naročito značajan njegov teorijski rad, koji je objavio u sedamnaest tomova. Bio je predsednik Srpskog kulturnog kluba. Posle Drugog svetskog rata osuđen je u odsustvu 1946. godine od strane komunističkih vlasti, pa nije smeo da se vrati u zemlju. U svakom smislu bio je prognan i nepoželjan smo zbog svog političkog opredeljenja, a njegove knjige nisu štampane u Jugoslaviji do 1990. godine. Preminuo je 1958. godine u Londonu, gde je bio inicijator i počasni predsednik Udruženja srpskih pisaca u izgnanstvu.

Arhivsku građu Slobodana Jovanovića tek će istraživati istoričari. Potrebno je detaljno pročitati stotinu dokumenata pisanih rukom da bi se shvatio potpuni značaj ove novopronađene zbirke. U ovom stadijumu možemo da kažemo da je očigledno da je značaj zbirke veliki već po tome što se na osnovu dopisnica može tačno pratiti kretanje Slobodana Jovanovića po evropskim gradovima, ali i unutar Kraljevine Jugoslavije u dugom vremenskom periodu počev od 1907. godine, pa sve do 1939. Radi se, pre svega, o porodičnoj prepisci, dopisnicama koje je Slobodan Jovanović upućivao užim članovima svoje porodice, mada postoji i nekoliko važnih pisama upućenih drugim intelektualcima. Arhivska građa koju sada prikazujemo prvi put javnosti stigla je u Adligat zahvaljujući mreži posvećenih članova našeg udruženja.

Nova imena

Najznačajnije dopisnice, 16 primeraka, svakako su upućene Slobodanovom ocu Vladimiru Jovanoviću (1833-1922), akademiku, ministru finansija, potpredsedniku Državnog saveta, članu Senata, profesoru Političke ekonomije na Velikoj školi, ideologu Liberalne stranke, predsedniku Srpskog učenog društva i počasnom članu Srpske kraljevske akademije. Značajna su i pisma upućena Dragoslavu Stranjakoviću (1901- 1966), istoričaru, profesoru Beogradskog univerziteta i potpredsedniku Srpskog kulturnog kluba, i Vladimiru Garašaninu (1885 - 1964), advokatu i doktoru pravnih nauka.

Slobodan Jovanović je prvi koji je poneo ime Slobodan, dok se njegova sestra zvala Pravda. Upravo Pravdi Ristić (rođ. Jovanović) upućeno je 27 dopisnica, dok je sestriću Andri Ristiću upućeno 34 dopisnice, a Mihailu G. Ristiću, zetu, 16 dopisnica. Među dokumentima se nalazi i nekoliko ličnih dokumenata, kao što su platna knjižica, u kojoj se vide prihodi Slobodana Jovanovića u periodu od 1935. do 1937. godine, zatim članska karta Udruženja univerzitetskih nastavnika u Beogradu iz 1938, a tu su i vizitkarte s rukopisom Slobodana Jovanovića. Sve to već se može videti u muzejima Adligata na Banjici.

Viktor Lazić