Kao simbol neprolazne lepote, čuvena dramska umetnica Vera Čukić bojila je svojom spoljašnošću, ali i harizmom kojom jednako pleni, i likove koje je igrala.
Na filmu je debitovala 1958. godine u ostvarenju "Kroz granje nebo" Stoleta Jankovića, a pre tačno šest decenija, 1963. počela je da igra u Ateljeu 212. Iako je njena karijera zastala kod serije "Moj rođak sa sela", publika je nije zaboravila.
- Prosto se od serije "Moj rođak sa sela" nije pojavila neka uloga kojoj bi ja pristajala i koja bi meni pristajala - ispričala je Vera za Kurir prošlog juna kada je postala laureat vredne nagrade Kinoteke Zlatni pečat.
Iako je stranice svoje karijere ispisala fantastičnim lumačkim bravurama, njena skormnost je do danas nije napustila.
- Mnogo sam igrala i svoju dušu otvarala sam mnogo pred ljudima. I na filmu i u pozorištu i na televiziji. Odigrala sam nekoliko hiljada predstava, dvadesetak filmova, 14 televizijskih serija i svuda sam igrala velike ili glavne uloge koje su me obuzimale i uzimale. Bio je to zaista veliki posao.
Na tom putu lepota joj je uvek bila saveznik.
- Sigurno da jeste, ljudi vole lepotu. Svi je mi volimo. Mislim da mi je najviše pomoglo moje umeće da prikažem duše likova koje sam igrala. Da prikažem ličnosti onakve kakve ih je pisac zamišljao. Volim što su ljudi govorili da sam lepa.
Zanimljivo je da je Vera jednako snažan utisak ostavljala i kao crnka i kao plavuša. S omehom se ostvrnula i na te svoje transformacije.
- Dobro sam se osećala u svojoj koži i kao crnka, a ni sad se ne osećam loše. Vreme prolazi. Samo neka sve bude normalno i zdravo - istakla je Vera, kojoj je naslednica Ivana Mihić najveći oslonac i podrška.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
