Nema sumnje da je izabranica kralja Srba, Hrvata i Slovenaca Aleksandra I Karađorđevića bila najplemenitijeg roda. Otac Marije fon Hoencolern-Sigmaringen, rođene 1900. godine, bio je rumunski kralj Ferdinand. Bila je praunuka engleske kraljice Viktorije i unuka sestre ruskog cara, inače čuvene lepotice. Kažu da je srpska kraljica bila lepa na nju. Školovala se u školi Hilfild u Engleskoj, gde su se školovala isključivo deca engleske kraljevske porodice.
Kad su se Aleksandar i Marija venčali, mladoženja je imao 34, a ona 22 godine.
Iako je bila reč o „ugovorenom braku”, s rumunskog dvora su stigle vesti da je princeza pristala čim su joj pokazali fotografije budućeg muža. Odmah se, pričalo se u Beogradu, dala na učenje srpskog jezika.
Svadba je bila spektakularna, pripreme u Beogradu trajale su mesecima, a predstavnike je poslao čak i japanski dvor. Ekipe engleskih listova došle su avionom!
Marija je u braku sa Aleksandrom rodila tri sina - prestolonaslednika Petra, nazvanog prema dedi, kralju Petru Prvom, dok su imena ostaloj dvojici data u skladu sa idejom jugoslovenstva: Tomislav (hrvatsko ime) i Andrej (slovenačko). Kažu da je sama kupala svoju decu kad su bila mala... Kao i druge vladarke, u javnosti se pojavljavila u humanitrnim akcijama.
Marija Karađorđević postala je udovica posle pogibije kralja Aleksandra u Marseju 1934. godine. U znak žalosti, dve godine je provela u dubokoj crnini.
Uoči Drugog svetskog rata, Petar ostaje u Jugoslaviji, prvo kao prestolonaslednik, a zatim kratko i kao kralj, a Marija se s mlađim sinovima povlači na imanje koje je u Engleskoj kupila 1938. godine. Posle kapitulacije jugoslovenske vojske u aprilu 1941. godine, u Englesku dolazi i kralj Petar Drugi.
Sa njim je došla u otvoreni sukob kad je najavio ženidbu. Nepomirljivo je govorila da je svadba nemoralna dok u zemlji narod gine. Nije bila na venčanju, izgovorila se zuboboljom!
Iako je posle Drugog svetskog rata u Londonu živela brojna kolonija jugoslovenskih emigranata antikomunista, kraljica se nikad nije bavila politikom. U svojim pedesetim godinima studirala je crtanje i bavila se poljoprivredom na svom imanju.
Zdravstveno stanje kraljice Marije, posle ubistva njenog supruga, kralja Aleksandra, stalno se pogoršavalo. Imala je dve operacije, mučio ju je reumatizam, a poslednju godinu života je, zbog paralize leve strane tela, provela nepokretna u postelji.
Preminula je u snu 22. juna 1961. godine, u svom stanu u londonskom umetničkom kvartu Čelsi. Sahranjena je u Vindzoru, a prošle godine njeno telo preneto je u mauzolej na Oplencu.
Kurir
NE PROPUSTITE
