Upad na predstavu "Sveti Sava“31. maja 1990. godine u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u mnogome je promenio život Žarka Lauševića.

Neodigrana predstava Zeničkog pozorišta po tekstu Siniše Kovačevića izazvala je trzavice među grupom političara.

whatsapp-image-20231120-at-3.13.29-pm.jpg
Kurir 
foto: Kurir

Posle te predstave ništa više nije bilo isto. Nije bio isti ni Siniša Kovačević, ni glumacŽarko Laušević - koji je zbog pretnji smrću tih dana odlučio da nabavi pištolj, a ostatak tragedije je poznat.

Glumac je ovaj događaj u svojoj knjizi početak svoje sudbine. Predstava je bila kontroverzna, jer Sveti Sava pre monaškog života vodi ljubav, Žarko je igrao naslovnu ulogu. Na predstavu je upao Šešelj i raspop koji su je prekinuli, drali se, svađali, a Laušević ih je smirivao...

screenshot-20231115-193018-copy.jpg
Printscreen/Youtube 
foto: Printscreen/Youtube

- Molim Vas da svoj sud, ma kakav bio, sačuvate za kraj predstave. Niste vi veći Srbi od mene, Siniše Kovačevića ili bilo kog drugog učesnika ovde - bezuspešno je pokušavao glumac da smiri masu ljudi koji su vikali.

Njih pedesetak provociralo je iz mraka sa galerije JDP-a, glumce na sceni. Iako nisu odgledali predstavu, smatrali su da ona vređa lik Svetog Save. Urlici, psovke, pozivi na linč bili su neizdrživi, glumci su bili u šoku i neverici, a mnogima su krenule suze.

Posle tog incidenta, za Žarka Lauševića više ništa nije bilo isto. Nakon predstave kupio pištolj po savetu policije.

- Da nije bilo te noći, ne bih dobijao pretnje da ću biti likvidiran. Iz istog razloga vrlo brzo posle ovog događaja ću, po savetu policije, kupiti pištolj, a posle još jednog nemilog događaja u “Bojanu Stupici”, dakle, ponovo pod istim krovom, taj isti i početi da stalno nosim sa sobom u kožnoj torbi - opisao je početak svoje tragedije.

Predstava “Sveti Sava” više nije igrana.

Na komemoraciji u Jugoslovenskom dramskom pozorištu o druženju sa Lauševićem govorio je i Svetozar Cvetković.

On je tada ispričao epilog ove priče o prekinutoj predstavi, koji se odigrao godinama kasnije u Americi.

- Kad smo igrali predstavu "Mizeri", Žarko nam ljubazno ponudi da igramo u Njujorku i da će on sve da nam organizuje. Bio je veseo i umoran od posla.

"Anica Dobra spava kod Beke a ti ćeš u Crkvi" kaže Žare.

whatsapp-image-20231120-at-11.54.06-am.jpg
Zorana Jevtić 
foto: Zorana Jevtić

Kako ja u crkvi?

Stižemo u staru crkvu, mali sobičak, a ja ga zamolim da ne budem tu. Smeška mi se Žare i kaže da ćemo da tražimo drugi smeštaj, ali da moramo sačekamo paroha i zahvalimo mu se. Paroh stiže sa džoginga, Žarko mu se zahvaljuje.

Žarko će onda:

"Video si ovog paroha? Znaš, ja noću ne spavam, pišem. Onda nekad kopam po tim događajima i godinama. Gledam iznova i iznova te snimke iz svoje prošlosti. Ne znam po koji put gledam prekid predstave "Sveti Sava" u JDP. Gledam tu ujudrmu nacionalista i ove naše što smiruju buru, one nesretne glumce koji ne znaju šta ih je snašlo. U jednom trenu među svim tim ludacima, koji urlaju da smo izdali Srbiju i Svetog Savu vidim poznato lice. Vidim ovog paroha. Godinama mlađeg. Mislim možda samo liči na njega"

Ne verujem šta slušam, ni ja, ni Anica, a Žarko nastavlja:

101.jpg
Zorana Jevtić 
foto: Zorana Jevtić

"Ujutru se spakujem i dođem u crkvu. Mislim se taj čovek mi dolazi u kuću, seče mi kolač. Nemoguće da je to on".

Eto pojavljuje se on, rekoh da pitam:

"Video sam noćas na snimku prekida moje predstave.." i ne stigoh da završim:

"E, da. Tamo sam bio i ja" oglasi se on.

"Znam da me ima na tom snimku".

Pitao sam ga: "Vi ste bili sa ljudima koji su pozivali na moju smrt? Pored Šešelja koji je mlatio pištoljem?"

screenshot-20231115-134233.jpg
Printscreen/Youtube 
foto: Printscreen/YouTube

Samo mi je odgovorio: "A šta sam ja znao Žarko? Mlado ludo."

"Vi mi dolazite u kuću, sečete kolač, a ja sam zbog tog događaja počeo da nosim pištolj..."

Rana je noć na Menhentnu, Anica, Žarko i ja više ni ne tražimo gde ćemo da spavamo. San nam nije neophodan - ispričao je Cvetković.

(Kurir.rs)

Bonus video:

Kurir/Zorana Jevtić Svetozar Cvetković na komemoraciji Žarku Lauševiću