"OD TUGE SAM DOBILA RAK": Tužna sudbina hrabre SRPSKE GLUMICE koju je život samleo, jednu stvar nije mogla da PREŽALI DO KRAJA
Srpska glumica Đurđija Cvetić doživela je životne udarce koji su na njoj ostavili trajne ožiljke.
Dostojanstveno se borila sa svime što joj se dešavalo, a desilo se mnogo toga, nažalost ne pozitivnog. Mnogi su je smatrali jednom od najvećih dama i heroina srpske glumačke scene.
Preminula je 7. avgusta 2015. godine, u 73. godini.
Bolan gubitak najveće ljubavi
U mladosti tokom studija Đuđijja je upoznala ljubav svog života - Avdu Mujčinovića pozorišnog kritičara.
Trideset godina bili su zajedno i mnogima su bili uzor u svemu. Na njihovu ljubav su se ugledali brojni parovi i želeli da i oni pronađu srodnu dušu kao što su Đurđija i Avda našli jedno drugog.
Međutim, ova idilična priča je prekinuta 1997. godine kada je Avda preminuo. Glumica je priznala da se od tuge za suprugom razbolela i dobila opaku dijagnozu sa kojom se hrabro suočila.
"Zbog prevelike tuge, posle smrti mog muža Avde Mujičinovića, teško sam se razbolela. Dobila sam rak dojke! Uz pomoć nutricioniste najpre sam uvela znatne promene u ishranu, a pred operaciju i zračenje, počela da koristim i makrobiotičke proizvode. Uz lekarske zahvate, u lečenju mi je mnogo pomogla i akupunktura", izjavila je čuvena glumica u jednom intervjuu.
Poslednje godine svog života provela je tiho, ali hrabro se boreći sa bolešću. Mir je pronalazila u prirodi u okolini Beograda, gde se osamila i provodila najviše vremena.
Majčinstvo kao neostvarena želja
"Budući da nismo imali dece, možda je ljubav bila još veća i jača. Kad tako živiš i u jednom trenutku ostaneš bez okeana ljubavi, shvatiš kako si siromašan i kako ništa drugo ne može to da nadoknadi. Za trideset godina braka nismo stigli da potrošimo ljubav, a ona je dovoljna za četiri života. Ipak, teško je imati, pa nemati", ispričala je Đurđija.
Zapažene uloge i priznanja
Rođena 10. jula 1942. u Pinosavi. Završila osnovnu školu i gimnaziju u Beogradu, a diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi Milenka Maričića. Kaže da je to bila sjajna klasa iz koje su izašli glumci Milan-Lane Gutović, Vesna Lukač, Ivan Bekjarev, Milo Miranović, Sonja Jauković, Dobrila Ilić, Josif Tatić, Mida Stevanović...
Bojan Stupica ju je odmah doveo u Jugoslovensko dramsko i zajedno sa ostalima koji su stigli kasnije, do dana današnjeg zovu ih Bojanove bebe. U ovom pozorištu je, kako kaže, ostala zauvek. Odigrala je na desetine dramskih uloga, igrala je na filmu i televiziji, a vlasnik je najvećih glumačkih priznanja. Najpre je u Erlangenu, na Međunarodnom studentskom festivalu, proglašena najboljom mladom glumicom, a potom je za diplomsku predstavu dobila nagradu “Strahinja Petrović”. Bila je najbolji mladi glumac u izboru žirija Večernjih novosti na Sterijinom pozorju, potom je dobila i Sterijinu nagradu, Zlatni lovorov venac na MES-u u Sarajevu, nagrade “Miloš Žutić”, “Milivoje Živanović”, Zlatnu kolajnu na Festivalu monodrame u Zemunu, nagradu za film Senke uspomena u Novom Sadu...U Narodnom pozorištu u Beogradu uručena joj je nagrada “Žanka Stokić”.
(Kurir.rs/M.J)
Bonus video:
PREDSEDNIK VUČIĆ: SAD uvode sankcije NIS, razgovaraćemo i sa Rusima i sa Amerikancima! Studentima su ispunjeni svi zahtevi! Stanovi za mlade od 20 do 35 godina