Malin Sten: "Najveća inspiracija su mi moje brige, a pisanje mi dođe kao terapija"

Skandinavska spisateljica Malin Sten bila je specijalni gost prvog beogradskog Triler festa, gde je predstavila romane "Zauvek srećni" i "Srećna Nova godina", koje je objavila "Laguna". U razgovoru za Kurir govorila je o svojoj tranziciji s dečje literature na psihološke trilere za odrasle, ali i kako je doživela Srbiju.

U galeriji pogledajte fotografije Malin Sten:

Šta vas je inspirisalo da s romana za decu pređete na psihološke trilere za odrasle?

- Sve je počelo kad sam svom izdavaču poslala poslednji rukopis za dečju knjigu. Tada sam pomislila kako sam ih baš dosta napisala. Onda sam na novogodišnjoj proslavi došla na ideju za svoj prvi triler roman "Srećna Nova godina". Te Nove godine moja ćerka je prvi put izašla sama da proslavi s prijateljima i bila sam istinski zabrinuta. Sinulo mi je kao idealno štivo za odrasle i jedne večeri sam sela i počela da pišem bez ikakvog posebnog cilja. Bilo mi je zabavno, "nestala" sam u pisanju narednih devet meseci, nisam mogla da prestanem i samo odjednom - rukopis je bio gotov. Ukratko, to je bila samo ideja bez plana, sve se desilo iznenada.

Kako ste se osećali kad ste odlučili da napravite tranziciju s dečjih na triler romane?

- Tokom stvaranja prva dva romana imala sam veliki pritisak jer su moje dečje knjige bile vrlo uspešne i tiraži su se prodavali širom sveta. Sama sebi sam tada stvorila presiju i pitala se da li će moje novo štivo biti dovoljno dobro. Bilo je uspona i padova, kao i pri svakom kreativnom procesu, ali na kraju je sve ispalo sjajno.

Vaši triler romani mahom počinju smrću nakon zabave. Gde pronalazite inspiraciju?

- Moja najveća inspiracija su moje brige. Majka sam dvoje dece i zaista mnogo brinem, pa mi pisanje dođe kao terapija. Kroz taj proces učim i o sebi i svima bih preporučila da ono što ih mori stave na papir. Kad ih iskombinujem s novinskim člancima crne hronike - rodi se roman.

U kojem se od karaktera u vašim romanima najviše pronalazite?

- Većina mojih karaktera nosi deo mene. Ne slažem se s njihovim mišljenjem uvek, ali pokušavam da ih razumem i na taj način razumem i sebe. Kad bih morala da izdvojim, to bi bila Anika, jer je i ona posvećena majka kao i ja, koja je zaljubljena u svoju decu. Samo se nadam da ne preterujem kao ona (smeh).

Da li vaša deca čitaju vaše romane i kako ih komentarišu?

- Oboje čitaju, da, ali mislim da je ćerka više zainteresovana nego sin. Nedavno je čitala rukopis moje poslednje knjige i iznenadila se scenom žestoke tuče jer sam po prirodi blaga osoba. To ju je veoma obradovalo.

Za kraj, kakav je vaš savet mladim piscima?

- Čitajte, čitajte i samo čitajte. To je moj najiskreniji savet.

Bonus video: Mjuzikl Lu poklon glumaca