Nova godina samo što nije stigla i ostalo je još malo vremena da poželite želju i sačekate da vidite da li ste bili dobri tokom cele godine kako bi vam Deda Mraz uručio poklon. Međutim, nekada slavni dekica omane, zaboravi i ne donese baš onaj poklon koji smo želeli. Tako internetom kruži pismo jedne žene od 47 godina koja nije dobijala poklone koje je želela, pa je odlučila da posle toliko vremena napiše pismo Deda Mrazu.
"Dragi Deda Mraze,Kako si? Kako je Baba Mraz?
Htela sam prvo da proverim sa tobom šta bi s poklonom za mene kad sam imala 10 godina? Trebalo je da budem balerina i da nosim haljinicu belu, od tila, u kojoj više ličim na devojčicu. Ništa od toga.Onda, htela sam da vidim šta bi s mojim poklonom kad sam imala 15? Želela sam bilo kakvu sportsku veštinu na poklon, pa makar i samo jači servis u igri "Između dve vatre", dane budem uvek prva koju izbace iz igre. Ništa od toga.
Neprijatno mi je da te podsećam, ali ni moj poklon kad sam imala 17 nije stigao. Do tada je već trebalo da imam duže noge, što su mi roditelji obećali kada izađem iz puberteta. Nije se desilo ni genetski, ni u paketiću.Možda sam zato nekoliko godina kasnije dobila najduža stopala na svetu? Pobrkao si me s nekim. Košarkašem.Sa 23 sam pisala da želim sto krpica za večernje i dnevne izlaske. Nije te bilo.Sramota je, ali ni kad mi je bilo 30 nisi stigao kroz moj odžak. Možda zato što sam želela da imam 100 pari obuće, jer sam negde pročitala da je to najvažniji odevni predmet za svaku ženu. Mogao si barem jedan par da dobaciš? Ili da ukineš ženske časopise?
Šta je tu je. Imam 47. Pišem ti sada da mi ništa ne treba. Sve imam.* Imam bore oko očiju i bore oko usana. Kažu da je od smeha.* Imam celulit. Pošto su mi kratke noge, nema ga puno.* Imam velika stopala. Zato sam stabilna i ne padnem tako lako.* Imam obuću i odeću kakve poželim. Zato najradije kupujem sportsku. Belo, od tila mi i tako ne stoji dobro.* Imam porodicu i srce da ih u njega smestim.* I , konačno, imam zdravlje da im trajem. Šta će meni više od toga?
Sve sam to uradila iz onoga što imam. Zahvaljujući tome što se kroz moj odžak nikada nisi spustio, i ništa mi s neba bacio, iz onoga što imam izvlačila sam maksimum.
Drago mi je da sam potrajala do dana kada mi nije bitno šta imam u ormanu, ili na sebi, ili u ogledalu.Kad sam shvatila da je najvažnije ono što imam u sebi, jer mi to niko ne može oduzeti. Osećaj uspeha i ispunjenja. Dobar osećaj koji se vidi. Zato Deda Mraze, čuvaj babu. Ovu ima ko da čuva".
