Viski je, u suštini, destilovano pivo. Destilacija je proces kojim se pivo prvo zagreva na temperaturi na kojoj alkohol isparava, ali većina vode ne.Postoji mnogo vrsta viskija, svaki je često definisan u istoriji, zakonima i istaknutim zrnima regiona gde je napravljen. U područjima koja obiluju kukuruzom (kao što su Kentaki i Tenesi), viski ima tendeciju da bude malo "teži" (burbon), dok u zemljama kao što je Škotska viski se bazira na ječmu (skoč).Početno zrnevlje je vrlo bitno za slatku aromu koja se nalazi u ovom piću, koristeći kukuruz stvara se slađa tečnost, dok ječam čini piće "lakšim". Međutim, sazrevanje u buretu ima najveći uticaj na ukus. Viski dobija svoju tamniju boju od drveta od kog je načinjeno bure, a što je viski tamniji to znači da je više vremena proveo upravo u buretu.
Sazrevanjem u drvenom buretu ne dobija se samo boja viskija, takođe se dobija pomalo slatkoće vanile i začinskih nota. Američki viski (kao što je burbon) obično se drži u hrastovom buretu, dok u većini drugih zemalja (Škotska, Irska, Japan), viski se čuva u korišćenim buradima po nekoliko puta. To je razlog zašto američki viski ima tendenciju da bude tamniji i teži sa ukusom vanile, dok je skoč mekši i lakši za piće.
Američki viski: Burboni i pirinčani viski
U Americi se često koristi takozvani "kašasti" recept od tri ili više vrste zrnevlja. Američki burbon zakonski mora da sadrži 51 odsto kukuruza pre fermentacije. Često američki burbon ima između 70 i 80 odsto kukuruza na bazi kaše, takođe sadrži i oko 8 odsto ječma koji pomaže u procesu fermentacije.Konačno, većina burbona sadrži pirinač. Njega najviše ima na području severne Amerike pa su doseljenici tamo počeli da ga koriste za pravljenje viskija. pirinač dodaje začinske note u viski.Kao što u burbonu mora da postoji 51 odsto kukuruza, tako u pirinčanom viskiju mora da bude 51 odsto pirinča.Američki viski mora da odleži u hrastovom buretu najmanje 2 godine, a s obzirom da stoje u hrastovim buradima oni su slađi u ukusu. Iz ovog razloga oni dobro idu uz šnicle, rebra i krilca. I dok američki viski ume da bude skup, najskuplji viski iz Amerike može da stane na crtu svakom boljem viskiju na svetu.
2. Kanadski viski
Kanadski viski je Divlji Zapad viski sveta. Za razliku od američkog i škotskog,gde važi zakon kako se pripremaju, Kanada nema neka specijalna ograničenja. kao i u ostalim zemljama i tamo se viski pravi od fermentisanog ili destilovanog zrnevlja koje je stajalo u buretu bar 2 godine.Uspeh kanadskog viskija zapravo je nastao za vreme prohibicije u Americi, ali i za vreme američkog civilnog rata, kada je produkcija viskija u Americi bila potpuno zaustavljena. kanadski viski je takođe prvi koji je koristio destilovani pirinač, a tada je to bilo vrlo interesantno američkim kupcima. Danas, većina i američkog i kanadskog viskija sadrži neki procenat pirinča.Kanadski viski se ostavlja u novim hrastovim buradima, ali takođe i u već korišćenima. U Americi teži se da sve žitarice idu zajedno na fermentaciju, dok su u Kanadi skloni da fermentiraju, destiliraju i sazrevaju svako zrno posebno i kao poslednji korak mešaju ih da bi dobili različite vrste viskija. Iz tog razloga kanadski viski koji sadrži pirinač imaće jači pirinčani ukus. Uglavnom su ovi viskiji laganiji od ostalih.
3. Škotski, Irski i Japanski viski
Škotski viski je iz Škotske, logično i obično Škotska dobija zasluge za izmišljanje viskija, ali ta čast pripada Irskoj. Međutim, tokom zabrane alkohola u Americi, Irska je odbila da se uključi u ilegalni švers, ta odluka je desetkovala Irsku viski industriju. Škotska nije imala problem sa švercom i sada postoji preko 100 destilerija u Škotskoj.
Škotska ima jake i hladne zime sa jakim vetrovima koji u velikoj meri utiču na tradiciju procesa pravljenja viskija. Sa takvim vetrovima, drveće ne raste u izobilju pa je i hrast redak resurs. Škotska koristi korišćenu burad iz Amerike i burad šerija iz Španije. U davnim danima i zbog nedostatka drveća škoti su koristili treset (vrsta zemljišta i organsko gorivo koje se sastoji od lakog, spužvastog materijala u vlažnoj sredini pod umerenom klimom, slaganjem i delimičnim raspadanjem biljnog materijala). Treset se često koristio u Škotskoj i kod kuvanja, ali i kao izvor goriva prilikom sušenja ječma. Upravo ta nota "dimljenog" je nešto što je dalo finalni produkt.
"Single malt" skoč je napravljen od 100 odsto proklijalog ječma. Za razliku od kukuruza i pirinča, ječmov slad je slatkastog ukusa kada je destilovan. Kada se stave u hrastovu burad, ukus ima tendenciju da liči na burbon.
"Blended" skoč je napravljen od mešavine ječma i drugih žitarica kao što je kukuruz. Dok "single malt" ima reputaciju najboljeg viskija, "blended" je najprodavaniji viski na svetu.Uživaoci skoča obično uživaju u složenijim pićama, zato ćete ih često čuti kako razgovaraju o samom finišu skoča - tačnije o tome kakvog je ukusa nakon 10 do 20 sekundi posle prvog gutljaja. Upravo u tom finišu je razlika između skoča i burbona.
Škotski viski je zlatni standard u pravljenju viskija i baš iz tog razloga japanski viski se pravi po skoro istoj tehnologiji kao i škotski.
Bez obzira na region, izbor zrna ili stil, svaki tip viskija ima svoju priču i ukus koji je stvaran decenijama eksperimentisanja, adaptacije i regulacije. Naučite da uživate u njegovim ukusima i podignete čašu za zdravicu za sve klasične i nadimljene ukuse ovog pića.
