Prošlo je tačno 60 godina od smrti poznatog naučnika Alberta Ajnštajna, ali priča o njemu i dalje traje! Mnogi ga smatraju najpoznatijim naučnikom na svetu, a njegovo ime postalo je sinonim za inteligenciju. Njegov lik je lako prepoznati, a njegovo nasleđe najviše se zasniva na jednoj formuli. “E=mc2”.1905. godine, objavljena je njegova teorija o jednakosti mase i energije, a evo i objašnjenja. I dan danas se koristi, a ima dve značajne posledice:Do uspostavljanja ekvivalentnosti mase i energije, smatralo se da su obe veličine konstatne, masa se ne menja pri hemijskim ili fizičkim transformacijama, energija se transformiše iz jednog oblika u drugi ali njen ukupan iznos ostaje isti. Pri nuklearnim transformacijama (fisija, fuzija), međutim, smanjuje se masa mirovanja jezgra, a na račun te mase oslobađa se energija. Osim nuklearnih reakcija, primer za ovakvu transformaciju mase u energiju i obrnuto jesu kreacija i anihilacija para čestica-antičestica (npr. elektron-pozitron).Druga značajna posledica je mogućnost da se objektima bez mase mirovanja (foton) pripiše masa. Kako foton ima energiju koja zavisi samo od njegove frekvence (E=hν), to se svakom fotonu može pripisati odgovarajuća masa (m=νh/c2). Ovako difinisana masa podleže gravitacionoj interakciji, ali kako je u pitanju mala masa, to je za njenu detekciju potrebna velika druga masa, najčešće neka zvezda. Skretanje svetlosti pod uticajem gravitacije može se uočiti prilikom pomračenja Sunca, a osim ovom jednačinom može se objasniti i Opštom teorijom relativnosti koja daje iste kvantitativne rezultate.
