Prvu fotografiju napravio je ginekolog Robert Vilson i objavljena je u listu Dejli mejl. To je najpoznatija slika o Nesi koja se i dalje koristi u reklamne svrhe. Crno-bela fotografija prikazuje "čudovište" dugog i tankog vrata koje izlazi iz jezera.
Tačnije, prva ali mutna fotografija napravljena je 6. decembra 1933. godine. Hju Grej je tu fotografiju takođe objavio u Dejli mejlu, ali se na kraju ispostavilo da je to bio pas koji trese granu.
Međutim, Vilsonova fotografija je decenijama uspela da uveri nekoliko miliona lakovernih da se u Loh Nesu zaista nalazi čudovište. Tek je 1975. godine "tužna istina" izašla na videlo - u pitanju je bila dečija slika podmornice čiji je vrh izgledao kao glava nekog čudovišta.
Međutim, mnogi i dalje ne veruju u to. Autor te šale je bio izvesni Marmejđuk Veterel. Poreklo mistifikacije datira iz 1933. godine. Lokalni list Invernes Kurijer objavio je prvi članak o nekom čudovištu navodno viđenom u škotskom jezeru.
Novinar tog lista i njegova supruga automobilom su se šetali duž obale jezera i u jednom trenutku je žena ugledala nešto neobično na površini jezera. Ona je kasnije rekla da je videla "čudovište" od dva do tri metra koje se iznenada pojavilo i nestalo.
Taj novinski članak sa svedočenjem te žene poklopio se s ranijim pričama meštana da su na jezeru povremeno viđali neku životinju nalik foki ili čak i kitu.
Taj članak je pokrenuo priču o sada popularnoj Nesi koja se takođe poklapa s pričama iz Srednjeg veka o prisustvu čudnih stvorenja u škotskim jezerima i rekama. Svedočenje je pokrenulo druge još neverovatnije priče o Nesi.
Kružile su glasine da je u pitanju zmaj ili praistorijska životinja, čak su i škotske vlasti u jednom trenutku naredile policiji da patrolira oko jezera kako znatiželjni meštani i turisti ne bi uznemirili "pitomo i simpatično" čuvodište.
Neki svetski mediji šaljivo su naveli da Škoti zaista veruju u postojanje čudovišta Nesi posle nekoliko čašica njihovog čuvenog viskija. Nesi je na kraju, uz viski, postala pravi "ambasador" škotskog turizma.
