Dođeš iz škole, sa igrališta, pa si gladan a za ručak baš ono što ne voliš.
Da tražiš da ti spremaju nešto drugo - to zaboravi.
Da tražiš da ti daju pare pa da kupiš nešto - tek to ne može.
E onda pribegavaš jedinom rešenju.
1. Otrčiš ili se ušunjaš (zavisno od okolnosti) u kuhinju.
2. Proveriš da li ima domaćeg hleba. Ako je još i vruć onda stvarno imaš sreće.
3. Proveriš u kantici ima li masti.
4. Isečeš krišku (il dve) pa namažeš mast na hleb (ne mnogo debelo, al ni baš da se hleb vidi).
5. Popneš se na prste (jer nekako je uvek negde gore) i pronađeš među začinima alevu papriku.
6. I uz nešto soli začiniš prema ukusu.
Nema ko barem jednom u životu nije okusio ovo kulinarsko savršenstvo. I ko god da je probao jednom, probao je ponovo...
Bila je to prava poslastica našeg detinjstva kojoj se uvek rado vraćamo.
(EPK)
