Profesor je pozvao 10 svojih prijatelja da mu pomognu da pogleda 400 filmova tokom 3 godine. Filmovi su bili u rasponu od 1 veka, tačnije od 1915., do 2010. godine.Kada je tim završio sa gledanjem filmova, imali su brojku od 126 psihopata, od kojih su 105 bili muškarci.Ovo su rezultati do kojih su došli...
1. Anton Čigurh, "Nema zemlje za starca"(No Country for Old Man)
Lik Havijera Bardema u ovom filmu je klasični psihopata. Profesor i njegove kolege su to zaključile u izveštaju. On pristupa ubistvu sa neverovatnim smislom normalnosti, savršeno srećan kada ispali svoj šaržer bez da trepne.
"On izgleda kao da je efikasno neranjiv i otporan na bilo koji oblik emocija ili čovečanstva", poše profesor.
2. Hans Bekert, "M"
Lik Pitera Lora, ubica dece iz nemačkog filma "M" iz 1931. godine, sadrži mnogo obeležja koje bi danas pripadale predatoru dece."Lor portretiše Bekerta spolja sjajnog čoveka kog muči opsesija da ubija decu iz navike"pišu profesori. Karakter bi najverovatnije bio dijagnostifikovan kao "pseudopsihopata", koju mnogi najčešće nazivaju sociopata. Njegova brutalnost ima i nagoveštaje psihoze.
3. Henri Li Lukas, "Henri: Portret serijskog ubice"Labavo baziran na istinitoj priči o Henriju Li Lukasu, čoveku iz Teksasa koji je priznao na stotine ubistava širom zemlje. Film iz 1990. godine beleži nestabilan život strašnog serijskog ubice.Profesor tvrdi da ovaj lik nije mogao da planira unapred, zajedno sa njegovim burnim privatnim životom i lošim porodičnim odnosima, njega čine udžbeničkim primerom idiopatskog psihopate!
4. Nerealno!
Još legendarnih psihopata, uključujući i Patrika Bejtmena (Američki psihopata), Gordon Geko (Vol Strit), Norman Bejts (Psiho) i Hanibal Lektor (Kad jaganjci utihnu) možda su zabavni i zastrašujući, ali profesor i njegov tim tvrde da njihovi karakteri ne odgovaraju kalupu psihopata.Norman Bejts, na primer, izgleda više kao da je u zabludi ili kao da je psihotičan, ali nije psihopata. On je prepušten na milost i nemilost fantazije, nije saučesnik u stvarnom svetu kriminala."U našoj konkretnoj temi, čini se kao da je psihopatija u bioskopu, uprkos stvarnoj kliničkoj evoluciji, ostaje fikcija", napisali su autori.Drugim rečima, samo manjina psihopatskih likova zaista zaslužuje dijagnozu. Ostatak se jednostavno uklapa u ne baš precizan stereotip.
