NGATAKI - Bob Edvards rođen je pre nego što je prvi "model T" izašao iz Fordove fabrike u Detroitu, učio je vožnju u francuskom automobilu koji je imao ručicu umesto volana i vozi i danas - crveni "micubiši". Najstariji čovek sa vozačkom dozvolom na Novom Zelandu i jedan od najstarijih na svetu, vozi 88 od 105 godina svog života i ne namerava da se odrekne vožnje, baš kao što ne namerava da prestane da svakodnevno vežba u sopstvenoj vežbaonici i redovno kuva za sebe i svoju ženu, koja ima 91 godinu. "Zapravo, ja ne mislim da sam star" rekao je Edvards. "Ne zaista". U životu je imao samo jednu nesreću i samo je jednom kazsnjen - za prekoračenje brzine, zbog čega se ljuti i danas. Kada je pre tri godine slomio kuk i doktori mu rekli da ne vozi sledećih šest nedelja, on se malo obazirao na njihov savet, jer, kako kaže, za vožnju automobila sa automatskim menjačem mu je ionako jedino potrebna desna noga. Po zakonu Novog Zelanda, lica starija od 80 godina obavezna su da svake dve godine dobiju odobrenje lekara da bi produžila vozačku dozvolu. Po Ginisovoj knjizi rekorda, najstariji vozač na svetu bio je Amerikanac Fred Hejl Sr. koji je vozio do svog 108. rođendana 1998. Novozelanđanin Edvards se triput nedeljno vozi do prodavnice udaljenu 15 kilometara od njegove kuće. On kaže da se povremeno vozi i do udaljenijih odredišta, kada ide kod lekara ili u posetu prijateljima. Odrastao je u Engleskoj, a naučio je da vozi u automobilu svog ujaka, francuskom "De Dion Butonu". Prvu dozvolu dobio je 1925, sa 17 godina. Dve godine kasnije, video je oglas Vojske spasa koja je tražila mladići za rad na poljoprivrednim dobrima u engleskim kolonijama. "Rekli su mi da je Kanada veoma hladna, Australija veoma topla, ali da je Novi Zeland baš kako treba", rekao je Edvards. "Tako sam izabrao Novi Zeland". Kupio je "dodž" koji je pretvorio u kamionet kojim je prvo prenosio smolu kauri drveća, a potom i puter, namirnice i benzin, kupio je nove kamionete i zaposlio dva vozača. Posao mu je stradao zbog racionisanja benzina u Drugom svetskom ratu. Ostatak radnog veka uglavnom je proveo na trajektima i lagao je o svojim godinama kako bi mogao da radi i posle 60. godine, sa koliko je po tadašnjem zakonu morao da se penzioniše. "Ako se ja pitam, vožnja je deo mene," rekao je. "Mislim, to jesam bio ja. Bio sam vozač. I mogao sam da vozim sve. Baš sve".
