Uprkos protestima, svaka osnovna škola na Kanarskim ostrvima ima predmet Silbo jezik, koji je zapravo arhaični način komunikacije zviždanjem. Njim su se služile čitave zajednice u 16. i 17. veku. Jezik se sastoji od samo dva do četiri samoglasnika i četiri suglasnika, a sve ''reči'' su zvižduci. Pedesetih godina prošlog veka počeo je pad upotrebe ovog jezika i do kraja 20. veka, gotovo je izumro. Međutim, Silbo je pod zvaničnom zaštitom države kao primer jedinstvenog kulturnog nasleđa". Podstiče iz starije verzije jezika koji se zvao Silbo Gomero ("Gomersko zviždanje") . Jezik koji je koristio starosedilački narod Gvanče bio je u upotrebi mnogo pre nego što će ostrva oko Pirinejskog poluostrva naseliti Španci. Naučnici veruju da Gvanči podstiču sa Severa Afrike, ali je danas Silbo španski u žvizducima. Zanimljivo je da Silbo nije jedini jezik zviždanja. Sličnim jezikom služe se i stanovnici grčkog ostrva Evia, građani Kuskoja na istoku Turske i u jednom gradu na Francuskim Pirinejima.Apel za očuvanje ovog neobičnog jezika dočekan je s pomešanim emocijama. Mnogi ljudi smatraju da od njega nema nikakve koristi, ali ga deca ipak uče u školama. Sada je ponovo ugrožen, jer ekonomska kriza u Španiji može dovesti do smanjivanja broja predmeta u školama.
