Srbin koji je previše znao: Da li je Alen Delon naručio likvidaciju svog najbliskijeg saradnika Stevana Markovića? U sve bio umešan i Milošević

Prvog oktobra 1968. godine, na deponiji pored Elankura, zapadno od Pariza, pronađeno je telo nepoznatog muškarca.Bilo je umotano u plastičnu kesu, vezano i odbačeno među smeće. Glava mu je bila teško povređena. Policajci su prvo pomislili da je reč o još jednom obračunu među ljudima s društvenog dna, o smrti koja verovatno neće privući naročitu pažnju javnosti. Međutim, dva detalja nisu se uklapala u takvu pretpostavku. Mrtvac je imao uredno negovane nokte, a njegova odeća bila je skupa, proizvedena u Engleskoj. Nije izgledao poput beskućnika za kakvog su ga u početku smatrali. Obdukcija je obavljena, telo je identifikovano otiscima prstiju, a zatim je usledilo otkriće koje će pokrenuti jedan od najvećih skandala posleratne Francuske.

Tako počinje priča koja je gotovo šest decenija ostala jedna od velikih francuskih misterija. Ubistvo mladića iz tadašnje Jugoslavije pokrenulo je istragu koja će povezati svetsku filmsku zvezdu, korzikanskog gangstera, suprugu budućeg predsednika Francuske, političke operativce i obaveštajce iz vremena Hladnog rata. A što je najvažnije, uprkos godinama istraga, saslušanjima i hiljadama stranica dokumentacije, niko nikada nije pravosnažno osuđen za Markovićevo ubistvo.

Povod za ponovno otvaranje ove priče jeste nova knjiga britanskog pisca Edvarda Čizolma, "Murder in Paris ’68: A True Story of Death and Glamour", koja donosi opsežnu rekonstrukciju odnosa Markovića i Delona, te afere koja je iz krivične istrage prerasla u politički skandal. Čizolm je godinama istraživao francuske policijske i obaveštajne dokumente, sudske iskaze, izveštaje o praćenju, novinske arhive i svedočenja ljudi povezanih sa slučajem. Knjiga, o kojoj su poslednjih nedelja pisali Foreign Policy i ostali mediji, ne donosi sudski dokaz o identitetu ubice, ali otkriva složenost odnosa dvojice muškaraca i tamnu pozadinu sveta u kojem su živeli.

Stevan Marković stigao je u Francusku 1958. godine. Bio je mladi imigrant iz socijalističke Jugoslavije, bez novca, društvenih veza i sigurnog položaja u zemlji u koju je došao tražeći bolji život. Imao je ambicije koje su bile znatno veće od njegovih mogućnosti. Želeo je novac, status i pristup svetu u kom se kreću bogati i slavni. No njegov život u Francuskoj nije počeo glamurozno. Kretao se na ivici zakona, preživljavao od povremenih poslova i sitnog kriminala, a sredinom šezdesetih završio je i u zatvoru.

Put prema Delonu otvorio mu je drugi Jugosloven, njegov prijatelj Miloš Milošević, mladić koji je već uspeo da postane deo glumčevog društva. Prema rekonstrukciji koju donosi Čizolm, Milošević se s Delonom povezao nakon što je glumac snimao u Beogradu. Navodno je organizovao lažni napad na glumca, a zatim se pojavio kao njegov spasitelj. Da li se sve zaista odigralo upravo tako, teško je sa sigurnošću utvrditi, ali priča pokazuje kakva je legenda pratila Miloševićev ulazak u Delonov život. Delon se u to vreme već pretvorio u međunarodnu filmsku zvezdu. Nakon filmova "U zenitu sunca" (Plein Soleil) i "Roko i njegova braća" bio je jedna od najprepoznatljivijih figura evropske kinematografije.

Njegova lepota, hladan pogled i sposobnost da jednako uverljivo glumi zavodnike i kriminalce stvarali su oko njega gotovo mitsku auru. Međutim, njegov privatni život bio je daleko od uglađene slike koju su promovisali filmski studiji. Glumac je održavao veze s ljudima iz francuskog kriminalnog podzemlja. Takva prijateljstva nisu bila potpuno neobična u posleratnom Parizu, gde su se granice između filmskih zvezda, noćnog života, gangstera i političkih moćnika često zamagljivale. Milošević je postao blizak Delonovom krugu, a zatim je nagovorio glumca da pomogne i njegovom prijatelju Markoviću. Stevan je tako iz sveta sitnog kriminala gotovo preko noći ušao u kuću jednog od najpoznatijih ljudi Evrope.

Misteriozna smrt Miloševića u Holivudu

Godine 1966. Miloš Milošević boravio je u Holivudu, gde je pokušavao da izgradi karijeru i nastavi život među filmskim zvezdama. Njegovo telo pronađeno je u kući povezanoj s američkim glumcem Mikijem Runijem. Tamo je bila i mrtva Runijeva supruga Barbara En Tomason, od koje se glumac bio razdvojio. Američka policija slučaj je povezala s mogućim ubistvom i samoubistvom, no okolnosti su godinama izazivale sumnje i različita tumačenja. Ta smrt je Markovića dovela još bliže Delonu. Nakon što je Milošević nestao iz glumčevog života, Stevan je zauzeo njegovo mesto. Vozio je automobile, obavljao privatne poslove, pratio glumca i njegovu suprugu Natali na društvenim događajima, pomagao oko deteta i povremeno radio kao njegov dvojnik na filmskim setovima.

U novoj knjizi Čizolm opisuje koliko je Markovićev status bio neobičan. Nije bio samo zaposleni, ali ni ravnopravan prijatelj. Nije imao jasno određenu platu ni položaj, iako je živeo neposredno uz slavni par. Pojavljivao se uz Delonove na zabavama i filmskim premijerama, vozio Natalin Alfa Romeo i šetao njihovo dete pariskim parkom Monso. Spolja je sve moglo izgledati kao ostvarenje sna mladog imigranta. Živeo je među slavnim ljudima, putovao u Sen Trope i boravio u kući filmske zvezde. Ponekad su ga Delonovi tretirali gotovo kao člana porodice. U drugim situacijama jasno su mu davali do znanja da je tek neko ko im služi. Markovića je naročito frustriralo to što Delon nije želeo da potpiše dokumente koji bi mu pomogli da rešiti boravišni status u Francuskoj. Upravo je taj status davao glumcu dodatnu moć nad njim. Marković je istovremeno uživao u blizini bogatstva i osećao poniženje zbog zavisnosti od čoveka koji je imao gotovo sve što je on želeo.

Ljubavni trougao, poniženja i poslednje upozorenje

Odnos između Delona, njegove supruge Natali i Markovića s godinama je postajao sve složeniji. Delonov brak bio je opterećen sukobima, ljubomorom i međusobnim optužbama. Marković je živeo toliko blizu supružnika da je imao pristup detaljima njihova privatnog života koji su bili potpuno skriveni od javnosti. U kasnijim izveštajima i svedočenjima pojavile su se tvrdnje da je Marković bio u ljubavnoj vezi s Natali Delon.To je postala jedna od najpoznatijih teorija o mogućem motivu ubistva. Međutim, nije dokazano da je navodna afera dovela do njegovog ubistva, kao ni da je Delon naredio ili učestvovao u zločinu.

Postojala je i mogućnost da je Marković pokušavao da iskoristi informacije do kojih je došao tokom života u glumčevoj kući. U septembru 1968. počeo je da govori prijateljima o velikom poslu koji bi mogao da mu donese znatnu svotu novca. Istodovremeno je pokazivao znakove zabrinutosti za svoju bezbednost. Njegov poslednji poznati trag vodi do 22. septembra 1968, kada je nestao.Pre nestanka napisao je pismo svom bratu Aleksandru, koji je živeo u Beogradu.U njemu je upozorio na ljude koje je smatrao odgovornim ako mu se nešto dogodi.U pismu je imenovao Alena Delona, njegovu suprugu Natali i njihovog bliskog poznanika, korzikanskog gangstera Fransou Markantonija. Marković je posebno isticao da bi, u slučaju nesreće, trebalo tražiti odgovore od tih ljudi. Bio je to dokument koji će uskoro postati centar policijske istrage. Nekoliko dana nakon što je poslednji put viđen, njegovo telo je završilo na deponiji otpada. Imao je prostrelnu ranu na glavi.

Korzikanski gangster koji je znao sve Delonove tajne

U fokusu istrage ubrzo se našao čovek čije je ime već bilo poznato francuskoj policiji: Fransoa Markantoni. Bio je Korzikanac, bivši pripadnik francuskog Pokreta otpora i osoba s dubokim vezama u pariskom kriminalnom podzemlju. Pripadao je generaciji ljudi čije su veze s policijom, politikom i kriminalnim miljeom nastale još tokom Drugog svetskog rata. U posleratnoj Francuskoj takva poznanstva mogla su da otvore gotovo svaka vrata. Markantoni je bio blizak Delonu i kretao se među ljudima s kojima je i Marković održavao kontakte. Istražitelji su ga povezivali s poslednjim danima ubijenog Srbina.Jedan od posebno zanimljivih tragova bila je plastična kesa u kojoj je pronađeno Markovićevo telo. Istraga je utvrdila vezu između nje i dušeka iste marke koji je Markantoni kupio pre ubistva. Istražitelji su proveravali i protivrečnosti u njegovim iskazima i alibi za period Markovićevog nestanka. Markantoni je uhapšen i proveo približno godinu dana u pritvoru pod optužbom za saučesništvo u ubistvu. Međutim, dokazi nisu bili dovoljni za presudu. Pušten je, a postupak protiv njega na kraju je obustavljen. Do smrti 2010. je poricao odgovornost.

Nova Čizolmova knjiga ponovo stavlja Markantonija u centar priče. Pisac smatra da je bio ključna figura u Markovićevoj smrti, ali njegova ocena je interpretacija raspoloživih dokaza, a ne sudski utvrđena činjenica. U razgovoru za Radio France Internationale (RFI) Čizolm je rekao da lično smatra Markantonija odgovornim za ubistvo, ali priznaje da ne može sa sigurnošću da rekonstruiše šta se dogodilo i ko je sve eventualno učestvovao.

Četiri teorije: Ljubomora, ucena, mafija ili politička zavera?

Čizolm u knjizi razmatra četiri glavna objašnjenja Markovićeve smrti. Prva teorija polazi od navodne ljubavne veze između Markovića i Natali Delon. Prema toj pretpostavci, ubistvo je moglo biti posljedica ljubomore ili osvete. U njenim najtežim verzijama Delon se dovodio u vezu s mogućim naručivanjem zločina, a Markantoni s njegovim izvršenjem.

Druga teorija govori o uceni. Marković je, prema toj verziji, raspolagao kompromitujućim informacijama ili fotografijama iz privatnog života Delonovih, te je pokušao da ih unovči. Njegova smrt mogla je biti posledica pokušaja da se spreči objava tih materijala.

Treća teorija manje je glamurozna, ali kriminalistički jednostavnija: Marković je bio povezan s ljudima iz podzemlja, bavio se sumnjivim poslovima i mogao je da strada u obračunu koji nije bio direktno povezan s Delonom.

Četvrta teorija pretvara običnu istragu u politički triler. Prema njoj, Marković je preko Delonovih dospeo u najviše krugove francuskog društva, gde su se na privatnim zabavama susretali glumci, političari, poslovni ljudi i pripadnici kriminalnog miljea. Da li je tamo mogao tajno da fotografiše uticajne goste u kompromitujućim situacijama?Da li je pokušao da ucenjuje ljude mnogo moćnije od sebe? Ta mogućnost je decenijama zaokupljala francusku javnost. Glasine o tajnim orgijama uskoro su došle do čoveka koji nije imao nikakve očite veze s ubistvom: jednog od najmoćnijih francuskih političara, Žorža Pompidua.

U trenutku Markovićeve smrti Francuska je još osećala posledice velikih studentskih i radničkih protesta iz maja 1968. Predsednik Šarl de Gol bio je sve slabiji, a politička budućnost zemlje neizvesna. Među najvažnijim ljudima francuske politike bio je Žorž Pompidu, bivši premijer i mogući De Golov naslednik. Pompiduova supruga Klod bila je poznata po društvenom životu, interesovanju za umetnost i poznanstvima s ljudima iz kulturnog sveta. Upravo je ta povezanost s umetničkim krugovima otvorila prostor za jednu od najprljavijih političkih kampanja tadašnje Francuske. Kako je istraga Markovićeva ubistva napredovala, počele su da se šire priče o navodnim privatnim zabavama na kojima su učestvovali poznati političari i njihove supruge. Zatim su se pojavile fotografije seksualno eksplicitnog sadržaja na kojima se, prema glasinama, nalazila Klod Pompidu.Prikazivale su ženu u intimnoj situaciji s drugom ženom. Glasine su tvrdile da se radilo o supruzi bivšeg premijera i da su fotografije povezane s tajnim zabavama pariske elite. Problem je bio u tome što su fotografije bile očito montirane. Istražitelji ih nisu prihvatili kao dokaz povezan s Markovićevim ubistvom.

Priče su se širile među novinarima, političarima i policijskim službenicima. Slučaj Marković pretvorio se u skandal koji je mogao da uništi ugled jedne od najuticajnijih francuskih porodica. Pompidu je smatrao da je postao žrtva organizovane kampanje diskreditacije. Njegov odnos s De Golom dodatno se pogoršao jer je verovao da predsednik nije dovoljno odlučno stao u njegovu odbranu. Među onima koji su doprinosili širenju priča nalazili su se politički protivnici, novinari, pa čak i najmanje jedan čehoslovački obaveštajac. Afera tako više nije bila samo istraga ubistva. Postala je oružje u političkoj borbi za budućnost Francuske. Paradoksalno, Pompidu je ipak uspeo da preživi skandal. Nakon De Golove ostavke 1969. pobedio je na predsedničkim izborima i postao šef države. Njegova supruga, međutim, godinama je nosila teret ponižavajućih glasina koje nikada nisu bile potkrepljene verodostojnim dokazima.

U januaru 2025. francuski Le Parisien objavio je informacije o dotad tajnoj belešci povezanoj s istragom, koja nikada nije bila uključena u zvanični sudski spis. Dokument je otkrio novinar Erve Gateno, autor knjige "Un cadavre sur la route de l'Élysée" (Leš na putu prema Jelisejskoj palati), u njenom dopunjenom izdanju. U centru novog traga nalazi se Miša Slovenac, Markovićev poznanik koji je početkom sedamdesetih bio zatvoren zbog provale. Prema informacijama koje je objavio Le Parisien, Slovenac se u zatvoru nekoliko puta tajno sastao s istražnim sudijom i policijskim službenikom koji su radili na Markovićevom slučaju. Preneo im je informacije koje su upućivale na mogućnost Delonove umešanosti. Glumac je preminuo u avgustu 2024. godine u 88. godini. S njim su nestale i mogućnosti da ponovo odgovori na pitanja o jednom od najmračnijih poglavlja svoje biografije.

(Kurir.rs/ Express)

Video: Nišlijke opkolile Žan Kloda Van dama