Neverbalni znaci nam pomažu da prebrodimo jezičke prepreke, ali je njihovo značenje često prožeto kulturološkim nijansama. Klimanje glavom, na primer, može značiti i „da” i „ne”. Ono što Amerikancima deluje prijateljski kada im neko pokaže palac okrenut nagore, može da uvredi Avganistanca.
U mediteranskim zemljama grljenje ili poljupci su uobičajen način pozdravljanja u javnosti, dok u Japanu tako blizak fizicki kontakt može da uvredi. Proučavaoci društva ističu da je najbitniji kontekst – ko pravi gestove, kako, u kojoj prilici – a generalizovane definicije gesta se u razlicitim kulturama mogu različito tumačiti. Kada niste sigurni, verovatno bi bilo najbolje da držite ruke k sebi.Pulsiranje narodaIndija sa sparnim ulicama punim uličnih prodavaca, pešaka i prepoznatljivih „ambasador“ taksija, Kalkuta pulsira sa oko 16 miliona stanovnika, a svakodnevno ih još navire iz manjih gradova. Samo tri grada u svetu su 1975. godine imali više od deset miliona stanovnika. Danas postoji 21 takav megalopolis, uglavnom u zemljama u razvoju u kojima gradske oblasti usisavaju veći deo rastuće svetske populacije.
Zbogom, helijumeVećina nas ga zna kao gas koji drži u vazduhu balone na zabavama, dirižable i ogromne superheroje na prazničnim paradama. Helijum takođe čisti raketne motore za Nasu i vojsku, i od presudne je važnosti za ronilačku opremu, akceleratore čestica i slike dobijene magnetnom rezonancom. Poražavajuće vesti su, kako kaže Nacionalni istraživački savet, što ga ponestaje. Većina svetskog helijuma potiče ispod američkih Velikih ravnica, gde je zarobljen u prirodnom gasu. SAD je počeo da ga skladišti šezdesetih godina XX veka, ali se 1996. godine odlučilo da nadoknadi uloženo u njega i rasproda zalihe do 2015. godine. Posle toga, ostali proizvođači, uključujući Rusiju, Alžir i Katar, kontrolisaće ono što ostane na svetskom tržištu: možda količinu dovoljnu za samo 40 godina. Naučnici, uključujući dobitnika Nobelove nagrade za fiziku Roberta Ričardsona, smatraju da će povećanje cene pomoći da se ovaj element očuva. Ričardson zna da je naplaćivanje velike sume (100 $) za mali balon ideja koja kvari zabavu na žurkama. Ali, ona će takođe ohrabriti velike potrošače helijuma, kao što je Nasa, da recikliraju i pomoći će svetu da ga ne ispusti iz ruku.
Snalažljivi srodnikOrangutani su pametni. Mogu da seku drvo, otvaraju zaključana vrata i piju iz čaše. Ipak, te šumske ličnosti crvenkastog krzna provode većinu vremena na drveću, gde jedu voće i insekte. Zbog toga je En Rason, koja proučava inteligenciju velikih čovekolikih majmuna na Univerzitetu Jork, bila iznenađena kada je u centralnoj Indoneziji na Borneu kod nekoliko prethodno zatvorenih orangutana primetila novu sposobnost – pecanje.Ovi preduzimljivi majmuni – njih šest se, od tamošnjih tridesetak, sada ponovo upoznaje sa divljinom na rečnom ostrvu – koriste štapove da bi hvatali ribe, ili prosto kradu udice koju su postavili ljudi. Nakon ispitivanja svog ulova većina majmuna pojede ribu. Neki naučnici misle da je evolucija ljudskog mozga zavisila od masnih kiselina riba i školjki pre nego od ishrane mesom, a Rasonova kaže da njeno istraživanje može da podrži tu teoriju. „Ovo pokazuje da su najraniji hominini mogli da shvate kako se riba lovi oruđem.”
Nožni završeci paukovaTarantule su jedna od najvećih najstarijih i najpoznatijih paukova. Ipak, arahnologe muči pitanje kako se ova stvorenja snalaze na strmim i klizavim površinama. Neki smatraju da tarantule koje se menju, inače teške i krke da bi se poput drugih paukova oslanjala na lepljive nožne dlačice, ispredaju paučinu iz svojih nogu kada počnu da klize. Drugi tvrde da ispredena paučina potiče samo iz paučinastih bradavica trbušnog dela; nožice samo raspodele paučinu kada se tarantula nađe u vertikalnom području.
