Jedna od najvećih beogradskih manifestacija – XII beogradski festival piva, počela je sinoć. Pored raznolikog muzičkog programa, ovaj festival stavlja akcenat na najpopularnije alkoholno piće na svetu.
Šta utiče na visoku konzumaciju piva?
Jedan od glavnih razloga svakako jeste činjenica da je pivo najrasprostranjenije alkoholno piće na svetu i postoji veliki broj varijacija u vidu različitih oblika, boja, ukusa i jačina – više nego bilo koje drugo piće. Samim tim, svakome je lakše da pronađe neki oblik ovog osveženja koji će mu prijati.
Pored toga, situacije u kojima se konzumira "sok od ječma" takođe mogu utcati na njegovo povišeno unošenje. Naime, društvene situacije u kojima se upuštamo sa prijateljima gledamo televiziju ili uživamo na koncertu mogu pospešivati potrebu za povišenom konzumacijom.
Marketinške strategije, takođe, mogu biti značajan faktor. Naime, pivo se u reklamama često asocira sa velikim društvom, gledanm utakmica, kao nešto što „dobro ide" uz čips ili razne druge grickalice itd. To stvara veze u našem mozgu koji nam nesvesno šalje poruku povezanu sa pivom svaki put kada se nađemo u nekoj od ovih situacija.Jedan on najzanimljivijih, i svakako najspecifičnijih faktora, jeste oblik čaše.
Grupa istraživača sa Univerziteta u Bristolu sprovela je istraživanje o efektima oblika čaše na brzinu i količinu ispijanja piva. Ovi istraživači tvrde da je naša percepcija iskrivljena pod uticajem optičke iluzije zakrivljene čaše. Oni tvrde da različiti oblici čaše mogu uticati na to da istu količinu pića opažamo različito u čašama različitih oblika. Da bi ovo dokazali, testirali su 160 mladih ljudi, koji su prema standardima Svetske zdravstvene organizacije klasifikovani kao „društveni konzumeri alkohola".
Učesnici su bili podeljeni u osam grupa od kojih je svaka imala varijacije u vrsti pića – pivo ili sok, količini i obliku čaše. Njihov zadatak je bio da gledaju dokumentarac o prirodi, koji je korišćen kao emocionalno neutralni stimulus, a da bi priklili stvarnu svrhu eksperimenta, na kraju svake etape, ispitanici su imali zadatak pretraživanja reči.
Ovo istraživanje je pokazalo da oni koji su pili punu čašu piva iz zakrljivljene čaše, pili su znatno brže – za celu količinu trebalo im je oko osam minuta, što je znantno više od trinaest, koliko je trebalo onima koji su pili iz prave. Međutim, nikakva razlika nije pronađena u situaciji kada je čaša bila do pola puna. Smatra se da je ovo zbog toga što ovaj tip konzumera ocenjuje svoju brzinu pijenja piva prema momentu kada dostignu polovinu čaše.
Zbog toga što je iskrivljena čaša šira na vrhu i samim tim prima veću količinu tečnosti u tom delu, to nesvesno motiviše ljude da ubrzaju ispijanje. Ovi istraživači smatraju da bi se ovo moglo rešiti tako što bi se jasno naznačila stvarna polovina čaše.
Druga grupa istraživača bavila se razlikom u ispijanju tečnosti iz kratkih, širokih i visokih, a uskih čaša. U ovom ispitivanju, rezultati su pokazali da se konzumacija pića povećava pri korišćenju kratke, široke čaše, a ovaj efekat je bio najjači kod dece.
Stoga, u narednim danima kada je prestonica zaokupljena slavljenjem najkonzumiranijeg oblika alkohola, potrudite se da obratite pažnju na oblik i veličinu čaše u kojoj dobijate svoje piće, ukoliko želite da kontrolišete unošenje količine alkohola. Jer ipak, kako kaže popularna izreka – sve je dobro u umerenim količinama. Živeli!
(Dnevno.rs)
