Šoljica crne kafe uz doručak, druga do posla, nekoliko s mlekom u kancelariji, espreso nakon večere - zdrava navika ili zavisnost? Da li ste se ikada zapitali kako ova, širom sveta omiljena droga, ustvari utiče na vas.
Istražujući istorijske i naučne činjenice kofeina i njegov uticaj na mozak čoveka, evo što su saznali svetski naučnici...
Ono što je nama bitno jeste da nas kafa ujutru razbuđuje, a uveče nas drži budnima. Ali šta to ona ustvari radi mozgu? Kada smo budni u mozgu se akumulira hemijski spoj koji zovemo adenozin, koji se spaja sa receptorima koji usporavaju aktivnost mozga.
Što je veća koncentracija adenozina to smo umorniji. Kada spavamo, adenozina je sve manje, a mi se osećamo svežije. Kofein je po strukturi vrlo sličan adenozinu i kada dođe do mozga spaja se sa njegovim receptorima, ali ne uzrokuje umor nego upravo suprotno.
Za vas je to idealno, jer smo odmorni, ali mozak na to reaguje tako što stvara više receptora za adenozin, pa je potrebno i više kofeina... Ako u tom trenutku pokušate da prestanete da konzumirate kafu, može vam se dogoditi da se u vrlo kratkom vremenskom roku osećate jako umorno.
Kofein takođe stimuliše proizvodnju adrenalina, što vam povećava otkucaje srca, protok krvi, pa čak i pročišćava disajne puteve. Povećava vam nivo dopamina zbog čega se osećate srećni, ali i stvara zavisnost. Ustvari, tačno taj učinak na mozak ima i kokain, ali u puno ozbiljnijim razmerama.
Da li postoji mogućnost od predoziranja kofeinom?
Da, postoji gornja granica koja je smrtonosna, a to je 150 g/kg. Za neki prosek od 70 kg to bi značilo da morate da popijete 70 šoljice kafe i to odjednom. Budući da je to fizički neizvodljivo, prava opasnost od predoziranja kofeinom iz kafe ne postoji.
Što još kafa čini mozgu, proverite u videu...
