Ponekad neke sasvim uobičajene situacije u životu nateraju nas da razmislimo o onome i onima što nas okružuju. Priča koju ćete pročitati u nastavku ostaće urezana zauvek.
Žan je izašao sa dedom da prošetaju po Parizu. Na jednom mestu, čuli su kako nekog obućara vređa mušterija jer je tvrdio da nešto nije u redu sa njegovim cipelama. Obućar je mirno saslušao primedbe, izvinio se i obećao da će ispraviti grešku.
Onda su Žan i njegov deda seli da popiju kafu. Čoveka za susednim stolom konobar je upitao da li bi mogao da malo pomeri stolicu kako bi moglo da se prođe.
Čovek je odreagovao burno i odbio da se pomeri.
"Nikada ne zaboravi ono što si vidio", rekao je Žanu deda.
"Onaj obućar je prihvatio žalbu kupca, a ovaj čovek pored nas nije hteo ni da se pomeri. Ljudima koji obavljaju neke korisne zadatke ne smeta kad čuju kritike na račun svog rada, ali ljudi koji ne rade nikakav koristan posao uvek misle da su veoma važni i kriju svoju nesposobnost iza autoriteta", objasnio je deda.
(avaz.ba)
