1. Razvijanje filma
Čekanje da se film razvije kako bismo saznali kakve su nam fotografije, kako smo "ispali" i da li su uopšte dobre.
Tu je i veoma ograničen broj slika, a i najgora stvar koja je mogla da se desi - slučajno osvetleti film i potpuno uništiti sve slike!
2. Snimanje omiljene pesme
Mnogo pre Jutjuba slušanje pesme koja nam se sviđa je bilo mnooogo komplikovanije. Prvo smo morali da sačekamo trenutak kada će je pustiti na radiju i tek onda je snimiti na kasetu.
Ukoliko bi recimo voditelj nešto rekao pre kraja pesma, upropastio bi sve.
3. Gledanje filmova
Prvo smo morali da čekamo da film stigne u video klub, a potom i da pogodimo trenutak kada nisu svi primeci već izdati.
Svi dan koji se zadržavao se plaćao dodatno, a kazne su bile i za kasete koje nisu premotane na početak.
4. Pozivanje na fiksni
Onaj ko nije čekao da ga simpatija pozove, taj ne zna šta je patnja. Mnogo pre mobilnih telefona, Fejsbuka i drugih društvenih mreža, jedini telefon za kontakt je bio fiksni.
A sa druge strane, uvek je zanimljivo kada se jave roditelji devojke/dečka... Pritom razgovor bi čula cela porodica, jer telefon ne može da se nosi u drugu sobu.
5. Antena i daljinski
Mnogo pre kablovske, kanali su morali da se nameštaju ručno i to tako što je jedna osoba morala da je pomera kako bi slika postajala bolja, kada je i nastala čuvena izreka "Zna se ko pomera antenu, a ko viče "Ne valja!".
A programi su se menjali "ručno", odnosno bez daljinskog.
6. Telefonski dvojnik
Dva različita broja telefona, ali koji koriste istu liniju, odnosno ako vaš "dvojnik" razgovara, vi ne možete da koristite telefon.
7. Kupovina sati interneta
Zamislite da morate unapred da kupite broj sati koji ćete provesti na internetu! Postojala je cena interneta na sat vremena i nije se toliko uzalud trošilo kao sada.
Fiksni je u to vreme bio zauzet, a ukoliko bi neko u tom trenutku podigao slušalicu, začulo bi se glasno zujanje.
8. Crtani u 7 i 15
Crtani film se nekada puštao samo u 7 i 15, pre dnevnika!
Uvek se znalo gde smo u to doba!
9. Flopi disketa
Jedini način za prebacivanje sa jednog računara na drugi je bila disketa, koja je imala vrlo malu i ograničenu memoriju.
Snimanje igrice bi trajalo satima jer bi se, čim bi se napunila jedna, ubacivala druga disketa i tako redom...
10. Kablovi
Koliko je samo frustirajuće bilo ispraviti ovako nešto?
