Ovaj članak je preuzet sa sajta National Geographic.Rob Dan i njegov tim ekologa nisu tek bilo kakvi posmatrači pupkova – oni su profesionalci. Njihova studija ispitala je mikrobiološki sadržaj pupka 60 volontera, a ono što su otkrili je prilično zanimljivo. Ispostavilo se da je prosečan ljudski pupak prilično sličan Amazoniji!Sve je počelo pre oko dve godine. Ideja koju je grupa studenata razradila na časovima biologije na Univerzitetu Severna Karolina, dobila je novi značaj u okviru popularne nauke.Koji je bolji način da se javnost zainteresuje za nauku, nego da im se pokaže živahni ekosistem koji buja na njihovoj sopstvenoj koži. „A istraživanje pupka je dovoljno sumanuta ideja da bi mogla da bude zanimljiva mnogima“, dodao je Dan.Dobrodošli u džungluU 60 različitih pupkova, tim je pronašao 2.368 vrsti bakterija, od kojih bi 1.458 moglo da bude novo za nauku.Neki od volontera gajili su svega oko 30 različitih vrsta u pupku, dok je kod nekih pronađeno i više od 100, dok se prosečna cifra kretala oko 67. Zanimljivo je da se čak 92 odsto tipova bakterija nalazilo kod svega 10 odsto subjekata – zapravo, većina njih je bila specifična samo za jednog jedinog ispitanika. Jedan od njih, novinar po profesiji, imao je u svom pupku bakterije koje su da tada viđene samo na tlu Japana – u kom on nikada nije bio.Drugi, daleko upečatljiviji volonter, koji se nije kupao nekoliko godina, bio je domaćin dvema vrstama takozvanih ekstremofilnih bakterija koje obično žive na polarnim santama leda i termalnim izvorima.Uprkos brojnosti stanovnika pupčane džungle, nije pronađena ni jedna koja je zajednička svima, a svega osam vrsta je pronađeno kod oko 70 odsto subjekata. A gde god da su se ove vrste pojavile, buknule su do neizmernih količina.„To jedan običan pupak čini pravom prašumom u malom“, kaže Dan. „Ideja da su neki delovi našeg tela poput prašuma, za mene je divna. Meni kao ekologu to zaista ima smisla.“A čemu sve to?Otkrivanje koje to vrste vole da nastanjuju ljudsko telo je samo jedan korak. Da bi se ova saznanja učinila korisnima, naučnici moraju da otkriju zašto se ove bakterije pojavljuju.„Mi smo kao oni tipovi pre Darvina koji su išli okolo, donosili nove stvari i govorili: Pogledaj ovo, ova ptica je potpuno uvrnuta – mora da je nešto važno u pitanju! Ipak, oni su tada bili daleko od sagledavanja celokupne slike“, kaže Dan. „E pa, mi smo tu negde.“U nadi da će doći i do šire slike, Dan i njegov tim već rade na nekoliko stotina novih pupaka – uskoro će ih biti 600. Nove uzroke će iskoristiti da testiranje korelacije između „stanovnika“ pupka i svega vezanog za život subjekta – od mesta rođenja, do imunog sistema.U međuvremenu, laboratorija je već napravila pilot novog projekta – koji će ispitivati divlji svet ispod naših pazuha!SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC PREPORUČUJEMO VAM JOŠ:USB memorije u zidovima zgrada u NjujorkuMogu li delfini da osete tugu posle smrti člana porodice?Zašto kosa sedi?Ovako su ljudi iz tridesetih verovali da ćemo izgledati (VIDEO)Kako izgleda lasersko uklanjanje tetovaža? (VIDEO)
