U podzemlju Pekinga, u skučenim podrumima i "adaptiranim" kanalizacionim prolazima, živi više od milion ljudi. Neki su u prestonicu Kine došli kako bi zaradili novac za svoje porodice, neki u potrazi za karijerama.
Ova kolonija nesrećnih ljudi dobila je i jedan možda uvredljiv, ali tužno istinit nadimak - "Pleme pacova". Većina njih su mahom radnici imigranti, koji ne mogu sebi da priušte pristojan privatan smeštaj. S obzirom da nemaju boravišnu dozvolu, nemaju pravo čak ni na jeftine sobe, poznatike kao "hukou", koje obezbeđuje kineska vlada.
"Oni su zapravo mahom mladi, optimistični i vedri ljudi. Glavna ambicija im je da se pomaknu sa dna društvene lestvice na kojoj se trenutno nalaze", kaže Sim.
Prosečan prostor životnog prostora u podzemlju je oko 10 kvadratnih metara, a mesečna kirija iznosi 70 dolara. Trenutno je nemoguće utvrditi tačan broj ljudi koji obitavaju u pekinškom podzemlju, a gruba procena ukazuje na to da ih ima oko milion.
Fotograf Sim Ći Jin napravio je i kratak dokumentarac, u kojem se fokusirao na 21-godišnjeg Žang Ćija, uličnog prodavca koji je iz Mongolije došao u Peking kako bi zaradio novac. Neverovatno vedrog duha, Žang priča kako se svim silama trudi da napreduje i ostvari nešto u životu.
"Svakog dana kada izađem na površinu, gledam te lepo obučene klince, i zamišljam da ću uskoro i ja biti jedan od njih. Posao nekada ide dobro, nekada ne, ali znam da ću uspeti", kaže ovaj mladić, i dodaje da ga je otac posetio samo jednom, i da se rasplakao kada je video u kakvim uslovima živi.
"Nije ovde baš toliko loše kao što izgleda, kirija je jeftina, i čovek se vremenom navikne", završio je Žang i podigao oronula vrata podruma, krenuvši u još jedan novi dan, u svet kojem toliko žarko želi da pripada. Jednog dana.
