Uvek smo se radovali novim igračkama i jedva čekali novi dan, pa da ih ponosno pokažemo prijateljima.Nisu te igračke bile rezervisane samo za detinjstvo, pratile su nas i kroz odrastanje, stasavanje i ulazak u društvo 'odraslih'. Nisu te igračke ništa posebno, koliko su posebni dragi likovi iz našeg detinjstva, često izgubljeni u stvarnom životu, ali njihov osmeh ne bledi, ne jenjava.
Jedva smo čekali da odrastemo, a nismo shvatali šta nas tamo čeka.Jedva smo čekali da odrastemo, ali nam niko nije rekao da uživamo dok još možemo. Često nam licem prođe setan osmeh kad se setimo drage lutke, školice, klikera, pravljenja žabice...
Ah, da... pravljenja žabice.
Presavijanjem papira napravio bi se 'oblik' sa četiri rupe u koje bismo stavili prste i zabava je mogla da počne.Da li biste sada znali da je napravite?
(Nostalgicno.com)
