Princeza Jelisaveta Karađorđević već više od pet godina pokušava da nađe sredstva kako bi snimila film o svom ocu, knezu Pavlu Karađorđeviću.
Iako je Ministarstvo kulture još 2009, kad je ministar bio Nebojša Bradić, obećalo pomoć - pomaka nema i novac još se traži.- Aleksandar Tijanić se takođe angažovao da pomogne, ali ubrzo je preminuo. Bili smo u pregovorima sa RTS. Scenario je napisan i neću odustati od ideje da uradimo film o mom ocu - istakla je princeza Jelisaveta Karađorđević kad smo je na otvaranju izložbe magazina El upitali kakva je sudbina „Kraljevskog izgnanstva“.
Film bi trebao da otkrije tragičnu sudbinu kneza Pavla i nedovoljno poznate delove naše istorije. Scenario je pisan na osnovu privatne arhive kneza - koju je zaveštao njujorškom univerzitetu Kolumbija uz izričit uslov da se građa otvori tek 50 godina nakon njegove smrti, a delom i na osnovu knjige „Konačna istina“. Obrađivani bi bili period u kojem je Pavle upravljao Kraljevinom Jugoslavijom, državni udar od 27. marta 1941. i dugogodišnje progonstvu njegove porodice. Gledaocima će biti pružena prilika da zavire u intimne međusobne odnose članova evropskih kraljevskih kuća u osvit Drugog svetskog rata, sa iskrenom namerom da se rasvetli istina, koja se sistematski sakriva već gotovo čitav vek.
Jelisavetina ćerka, princeza Katarina Oksenberg, i njen suprug Kasper van Din zajedno su radili na projektu i plan je da igraju glavne uloge, kneginju Olgu i kneza Pavla, dok bi princeza Jelisaveta tumačila svoju baku Ruskinju, veliku kneginju Jelenu. U filmu bi, osim američkih, bili angažovani i srpski glumci. Sličnu sudbinu doživeo je i film „Čarape kralja Petra“, za koji producent Lazar Ristovski nije uspeo da dobije sredstva od države.
Ko je bio Pavle KarađorđevićLJUBITELJ UMETNOSTIKnez Pavle je tokom vladavine nastojao da pomiri političke suprotnosti i sačuva Jugoslaviju od unutrašnjih sukoba i pretnji nastupajućeg rata. Moderna istorijska tumačenja predstavljaju ga kao vladara koji je diplomatskim naporima uspeo da, bar na izvesno vreme, sačuva mir. Novootkriveni istorijski izvori pokazuju da je Čerčil zahtevao da Jugoslavija, uprkos tome što nije bila direktno ugrožena, objavi rat Nemačkoj. Kako je knez Pavle pružio otpor takvoj ideji, britanska tajna služba je finansirala državni udar, kojim je na vlast doveden maloletni kralj Petar II, a knez proteran iz domovine. Pavle je bio veliki kolekcionar slika, a veliki deo svoje zbirke donirao je Narodnom muzeju u Beogradu.
Buran životATENTAT GA DOVEO NA VLAST, A PUČ SVRGAO- 1893. u Sankt Peterburgu rođen je knez Pavle, jedini sin Arsena Karađorđevića, brata kralja Petra I- iz braka s grčkom princezom Olgom dobio je sinove Aleksandra i Nikolu i ćerku Jelisavetu- do atentata na Aleksandra I Karađorđevića 1934. nije se bavio politikom, već je živeo porodičnim životom- tada postaje knez-namesnik Kraljevine Jugoslavije i upravlja zemljom do 1941.- 1939. posetio je Berlin, a Adolf Hitler je priredio vojnu paradu da bio ostavio utisak na njega- Jugoslovenska vlada je 25. marta 1941. potpisala pristupanje Trojnom paktu- 27. marta 1941. knez Pavle je svrgnut u puču i proteran u Grčku- Tokom rata boravio je u Egiptu, Keniji i Južnoj Africi, pod budnim okom britanske obaveštajne službe- odatle su ga odveli u Keniju i držali u zarobljeništvu do okončanja Drugog svetskog rata- preminuo je 1976. u Parizu, a sahranjen u Lozani- rehabilitovan je 15. decembra 2011. godine- 2012. posmrtni ostaci kneza Pavla, kneginje Olge i njihovog sina Nikole sahranjeni su na Oplencu
