Pored glume, Viktor Savić godinama se bavi i pisanjem rep pesama, a inspiraciju za to pronalazi u svakodnevnim situacijama koje se dešavaju u Srbiji. Nedavno je objavio singl „300“, koji već ima nekoliko desetina hiljada pregleda na Jutjubu.- Tupak Šakur me je uveo u rep igru i zadužio da tu igru čuvam, dok se još uvek obraćala pažnja na tekst, dok je preko repa još uvek mogao da se izrazi stav, da utičeš na nekoga da se pokrene. To se sada potpuno promenilo, pogotovo na američkoj sceni, čast izuzecima (Kendrik Lamar). Trenutno smo, na primer, Aleksandar Radojičić, Miloš Biković i ja kao neki mejnstrim i zato moramo da se trudimo da podignemo nivo. Često putujemo na žurke gde se pušta i stvara prava elektronska muzika, gde su di-džejevi umetnici i na taj način klince koji nas prate približavamo andergraund umetnosti, a udaljavamo od čiste i jeftine komercijale. Za mene je najbolji način da se ispraznim kroz tekstove i na taj način se obratim ljudima, pošto novinama ne verujem ništa.Zbog čega ne veruješ novinarima?- Ne verujem zato što ne rade svoj posao kako bi trebalo. Čast izuzecima. Sve se svodi na senzaciju, gledanost, prodaju po kioscima. Nepismeni su, nisu profesionalni, prenose nešto što nisam izjavio, menjaju tačke, zareze i slično. Kad citiram muzičare na engleskom jeziku, prevode na srpski, pa se gubi smisao i poenta. Na kraju čitaoci sve greške i gluposti pripisuju meni, što je normalno, a novinari sve pripisuju urednicima. Kolektivna odgovornost - čuveni srpski stil.Kada ti naleti inspiracija za pisanje?- Zavisi, ali, nažalost, u Srbiji ima mnogo inspiracije za pisanje. Tačnije bi bilo pitanje kada mi naleti talas jake vere da ne treba da pljujem, nego da to povežem u nešto što je pozitivno i pokretački.Šta bi ti savetovao mladima u Srbiji?- Da moraju da veruju. Neka veruju u Boga, u sebe, sunce, vodu, neka traže, kopaju po sebi... Moraju imati veru.Pretpostavljam da je tebi mnogo vremena trebalo da dođeš do ove pozicije u karijeri?- Naravno. Ima puno odricanja i prepreka na tom pokretačkom putu. Ako zaista veruješ u nešto, onda to moraš da guraš do kraja. To je jedan savet Tupaka Šakura. Ukoliko završiš svoj život, a nisi uspeo, nisi ni izgubio jer si ceo život radio na tome. To je suština.Odakle umetničko ime Njezz?- To je jedan od mojih nadimaka iz kraja, još od osnovne škole. Nastao je od imena Viktor, razvijao se spontano, vremenom.Čiji rad pratiš kada su u pitanju domaći reperi?- Odrastao sam slušajući Who Is the Best, Vudu Popaja, Full Moon i prvi album Fanki Džija. Trenutno najviše pratim englesku scenu.Da li je neobično publici kad te posle predstave u pozorištu vidi kao repera na sceni? Kakvi su komentari?- Ne čitam komentare, ne bavim se time. Na moje pesme na Jutjubu su ukinuti jer nema potrebe za tim. Ne zanimaju me kritike, kao ni pohvale.
O teretu slaveBITI POZNAT IMA MNOGO MANAIzjavio si da život javne ličnosti ima mana.- Ima, naravno. Mana je što si non-stop dostupan svima i što pojedinci osećaju da imaju pravo na tebe, na tvojih minut ili sat vremena. Svako ko ulazi u ovaj svet mora da bude spreman na to, ali postoje situacije kada ustaneš na levu nogu i kada ti ne ide sve najbolje.
