Njegova želja je bila, sem što da se u njoj napravi gradski muzej, na kuću vude i postavljena spomen-ploča ćiriličnim pismom "Мirko i Olga Komnenović - НАРОДУ".
U testamentu je ostavio i da od prihoda tog muzeja zadužbinska uprava daje pomoć hercegnovskoj siročadi bez razlike u veri. Kao i da "srpski barjak, koji se nalazi u stonoj kući u njoj svakako i ostane na večita vremena i to kao i sada na vidnom mestu".
U sastavu Muzeja nalazi se i botanička zbirka sa više od 100 odabranih vrsta mediteranskog i suptropskog bilja, na površini od 1.000 metara kvadratnih, koja je formirana u parkovskom stilu.
Tu se nalaze brojne vrste palmi, agava, kaktusa i aloja, koje svojim bizarnim formama habitusa, lepotom i raznolikošću boje cveta oživljavaju ambijent u svim godišnjim dobima. Tu su, zatim, razne vrste penjačica, pitosporuma, primorskih borova, mimoza, kamelija, magnolija, anđeoskih truba i mirišljavih i lekovitih mediteranskih trava.
Kuća Mirka Komnenovića je građena krajem 18. veka u kasnobaroknom stilu. Izgled zgrade je menjan u 19. veku dogradnjama i proširenjima.
Na originalnim vratima u prizemlju postoje bajonetom urezana imena ruskih vojnika iz 1807. - iz vremena Napoleonovih ratova. Zgrada je delimično sanirana 1979, 1994. i 1996. i 2001. godine.
Poseban doprinos muzeju u poslednje vreme daje i gospođa Rita Lukac!
EPK/Rastko
