Tako i pesmu "U zimski dan", kojom obeležavamo januarske dane poezije na našoj stranici, možemo smatrati za čistu i iskrenu ispovest srca. Ispovest u kojoj možete upoznati Desankinu dušu i njeno biće, piše opanak.rs. Pesmu u kojoj se spaja sve ono o čemu je naša pesnikinja volela da peva: ljubav, priroda, čežnja…
U zimski dan
Celog je dana sneg lagano pad’o
kao s voćki cvet.
O, kako večeras, o, kako bih rado
odletela nekud daleko u svet,
nekuda daleko kroz cvetove snežne,
kao leptir lak
i nekome htela reći reči nežne,
tople, lepe, nove, kakve ne zna svak’.
I sutona celog sneg je tiho pad’o
umoran i gust.
Večeras bih nekog ugledala rado,
ali njega nema.
Put je davno pust
Samo s bledog neba beloj zemlji sleću
pahulje kroz zrak.
O, kako je bolno kad ti doći neće
neko koga čekaš, a spušta se mrak.
A sada poslušajmo kako ove divne stihove recituje lično naša Desanka Maksimović:
