Mnogi se sećaju refrena iz pesme Kenijca Stiva Haningtona "Hakuna matata, a Minimaskovižn", koji je bio odjavna špica za emisiju Milovana Ilića Minimaksa. Na njemu je sin tadašnjeg kenijskog predsednika, popularni Steva Šumadinac (68), čije je pravo ime Đungo Čokue.
Nakon 30 godina on se vratio u Srbiju, ali u zemlji koju je voleo kao svoju domovinu danas nema više ni Minimaksa ni menadžera Rake Đokića, koji su ga otkrili.
Đunga je otac poslao u Jugoslaviju da uči medicinu iako je on želeo da bude glumac.
"Nisam smeo da mu kažem da želim da budem glumac. Završio sam srednju medicinsku, a onda sam počeo da sviram i glumim. Igrao sam u filmovima "Laf u srcu" i "Hajde da se volimo". Dobio sam ulogu jer su me gledali u pozorištu. Bilo je kratko, ali lepo."
Bio je stipendista Josipa Broza Tita, dok je njegov otac u to vreme bio predsednik Kenije.
"Bio sam mali i nisam pratio politiku, a s ocem nisam razgovarao o njegovim poslovima. Žao mi je što ga nisam upoznao, mnoge Titove ideje sam prisvojio".
U srpsku prestonicu stigao je ponovo, kako bi predstavio nevladinu organizaciju Jedinstveni svetski forum za mir i Društvo srpsko-kenijskog prijateljstva.
"Želim da na najbolji način promovišem Srbiju u Keniji. Žao mi je što je ratom uništena jedna velika zemlja. To niko nije mogao da očekuje", rekao je Steva.
Za čuvenu špicu po kojoj je postao prepoznatljiv širom Jugoslavije kaže da je nastala slučajno.
"Doveo sam neku grupu zbog Brene za film, a on je to iskoristio. Hakuna matata znači nema problema", priča Steva kako su ga nazvali pre više od dve decenije tokom boravka u Jugoslaviji. Imao je priliku da se druži sa velikim umetnicima, a mnogi od njih više nisu živi.
"Bio mi je prijatelj Nikola Simić i radio sam s Indeksovcima. Prvi nastup na TV Beograd imao sam u emisiji Raše Popova. Njegova žena mi je bila razredna i predavala mi je srpski jezik", priseća se Steva.
Reklama za "Kluz" donela mu je popularnost, a iz Jugoslavije je otišao u vreme kad je bilo besplatno školstvo, zdravstvo, a ljudi su imali mogućnost da rade. Sad ga je sačekala drugačija slika, a mlađi od trideset godina ne pamte ko je on.
"Mlađi nikad nisu čuli za mene. Moram ponovo da gradim karijeru od početka", zaključuje Čokue.
(Kurir.rs)
