Čuvar ognjišta i krsne slave i svedok prošlih, boljih vremena. Čuvar časti i iskonske mudrosti i baštinik istine i prošlosti. Sve to je sadržano u liku deda Životija u mom debitantskom filmu “Led” – kojeg je kao svoju poslednju ulogu u prebogatoj umetničkoj i filmskoj karijeri briljantno odigrao veliki Velimir Bata Živojinović. I time mi učinio čast. Ohrabrio me, stao uz mene i nesebično pomogao da napravim svoj prvi veliki korak u karijeri i čaroliji filmske umetnosti.
Srpski seljak koji je preko svojih čvornovatih ruku preturio brda pšenice i kukuruza, starina koja pleni dobrotom i plemenitošću - i mudrac koja brižno, iskusnim okom posmatra život oko sebe, iznova znajući sve ishode i sve odgovore. Zagledan u nebo i u Boga - moj deda Životije je oživeo tako što mu je svoju dušu dao i udahnuo život veliki Bata. Legenda srpskog glumišta, jugoslovenska i svetska zvezda, ali pre svega čovek, otac, muž i deda.
Pet nedelja koliko smo snimali film “Led” Bata je prestao da bude Bata. Postao je deda Životije. Činilo mi se da je uživao i ponosio se time što je u poznim godinama i na kraju svoje sjajne karijere, skinuo sa sebe plašt popularnosti i slave. Što je sve svoje nagrade, povelje, plakete i ordenja strgnuo sa grudi i za trenutak odložio na stranu, što je ponovo bio ono što najviše voli - jedan naizgled jednostavan, običan čovek, šumadijski seljak i prototip srpskih dedova- kojih nažalost više nema. Već prvih dana snimanja postalo mi je jasno – da Bata zapravo igra samog sebe, da su on i deda Životije jedno te isto.
Velika je čast, zadovoljstvo i sreća bila raditi, saradjivati i učiti od takvog velikana. Svi mi koji smo imali prilike da ga upoznamo svedočimo o njegovom velikom talentu, energiji, dobroti, nesebičnoj spremnosti da pomogne svakom kolegi, a posebno onima koji se kuraže da naprave prve korake u svojoj karijeri. Priče o Batinoj harizmi, vedrom duhu, ali i velikom profesionalizmu koji je pokazivao u svakom trenutku– već su otišle u legendu. Baš kao i on.
Bata je obeležio čitavu epohu jugoslovenskog filma. Sarađivao je sa najznačajnijim rediteljima i velikanima naše kinematografije. No uprkos svemu, uprkos mnogim velikim ulogama po kojima će ga publika sa razlogom pamiti - za mene lično i intimno, Bata će zauvek i na prvom mestu biti moj deda Životija. Moj lični izbor je da ga tako pamtim - poput Hemingveja i njegovog Santjaga koji živi pokraj mora. Baš kao on– tako i moj deda Životije sa dušom velikog Bate zauvek stoji zagledan u nebo– na hlebnoj njivi prepunoj nabrekle zrele pšenice. U Srbiji i u srcu Šumadije. Stoji- kao čuvar naših posrnulih duša.
(Foto: Contrast Studios)
