Čuvena britanska novotalasna grupa Strenglers uoči koncerta na Beogradskom Beer festu, za koji je vladalo veliko interesovanje uživala je u srpskoj prestonici, a tom prilikom pevač i gitarista benda Baz Varn otkrio nam je kakvi su odnosi sa bivšim pevačima benda, zašto su godinama ratovali s novinarima i šta je od legendi koje kruže o njima zapravo istina.
Sledeće godine pojaviće se dokumentarni film o bendu. Hoće li bivši pevači benda Hju Kornvel i Pol Roberts prisustvovati premijeri?
- Ne, koliko ja znam. Svi koji su bili u Strenglersima pozvani su da učestvuju, a neki su rekli da ne žele. Moramo da nađemo način da zaokružimo tu priču. Prethodni pevači bili su jako važni za bend, bili su u njemu godinama, Kornvel od samog početka... Ako želite da imate smislen film, oni moraju da budu u njemu. I dalje tražimo način da to izvedemo, ali sam siguran da će biti u redu.
Raskol među pankerima
Basista benda Žak-Žak Barnel ispričao je anegdotu s početka karijere i objasnio kakve su odnose Strenglersi imali sa ostalim pank bendovima. - Na početku je bilo malo mesta na kojima su se okupljali ljudi s kratkim kosama, uzanim pantalonama i kožnim jaknama. Družili smo se sa svima, a onda su počela rivalstva. Zvali su nas da sviramo s Ramonsima povodom 200 godina nezavisnosti Amerike, što se nije svidelo ostalim britanskim bendovima. Pol Simonon iz Kleša je pljunuo dok je prolazio pored mene, udario sam ga, pao je i prosuo piće momcima iz svog benda i Pistolsa. Obezbeđenje nas je izbacilo u dvorište: s jedne strane bili smo mi, s druge Pistolsi, Kleš, momci iz Ramonsa, Krisi Hajnd i gomila novinara. Otad nismo u milosti medija.
Godinama ste imali veoma loše odnose s novinarima. Bilo je priča da ste jednog kidnapovali, druge maltretirali...
- Sve te priče su istinite... Od kada sam u bendu, od 2000. godine, svi su mnogo ljubazniji s nama. Ali, sedamdesetih nije bilo tako. U Londonu je bilo veoma teško. Novinari su želeli moderne bendove, a biti moderan za svaki bend znači poljubac smrti. Mode dolaze i prolaze, ono što je moderno ove godine, sledeće nije... Imali smo sreće i nekako ih nadrasli, a mislim da nas zato mnogi nisu voleli. Ali uvek ima ljudi koji vas ne vole, to je u ljudskoj prirodi. Sada je odnos mnogo drugačiji, valjda smo tu gde smo i zaslužili. Mi smo, bar prema onome što ja znam, jedini bend koji se nije rasturao, pa ponovo okupljao. I čini mi se da nas mnogi poštuju zbog toga.
Postoji priča da je vaš basista Barnel pljunuo devojku Sajmona Kauela i da ga je na taj način zauvek odvratio od bavljenja rokenrolom. Da li je to istina? - Nažalost, nije. I ja sam to negde pročitao i pitao sam ga za to, ali mi je rekao da je to izmišljotina. Svi vole takve priče u kojima je neko kul, to nam daje neki kredibilitet. Ali, to nije istina.
Ima li budućnosti za rokenrol u digitalnoj eri? - Ima, ali je to drugačija budućnost. Drugačija i od one pre samo deset godina. Muzika je svuda oko nas, lako joj je prići, ali mnoge dobre stvari vam promaknu. Meni se to ne dopada, ja sam iz generacije vinila, kada su se ploče mirisale, gledale, čitalo se šta piše na njima, bile su pravo blago. Danas internet daje komoditet, ali čini mi se da ukida kvalitet. Kurir/ Vera Nikolić/ Foto: Dragana Udovičić
NE PROPUSTITE
