Pevačica Jasna Gospić stidljivo je kao gimnazijalka u Sarajevu s grupom Ambasadori snimila pesmu "Dođi u pet do pet", koja je i dan-danas jedan od najvećih hitova jugoslovenske pop scene.
Ona će sutra s Beograđanima proslaviti 40 godina karijere u Kombank dvorani na koncertu nazvanom po poslednjem albumu "Muzici s ljubavlju".
- Kako drugačije obeležiti veliki jubilej u karijeri nego s publikom, prijateljima i uz pesmu. Mnogo puta sam bila u Beogradu i svojevremeno nastupala na festivalima. Za koncert nekako verovatno nije bio pravi trenutak - kaže Jasna.
Ambasadori postoje gotovo pola veka. Kako danas gledate na svoje početke?
- Prvi pevač u bendu je bio Zdravko Čolić, a posle njega je došla Ismeta Dervoz, a nakon mene Hari Varešanović. Grupa je izbacila sjajne pevače, koji su postali velike muzičke ličnosti. Za mene je to bila dobra škola.
Svaki koncert otvarate pesmom "Dođi u pet do pet"? - Da. Mene ljudi možda i ne znaju po imenu, ali znaju pesmu "Dođi u pet do pet". Uspeh je kad pevač ima pesmu koja mu obeleži karijeru, kao i glumcu jedna uloga. Batu Živojinovića svi pamtimo kao Valtera.
Zahvaljujući Ambasadorima upoznali ste i Tita. Kako je izgledao taj susret? - Mnogo pevača je išlo kod Tita. Međutim, imala sam tada jedva 17 godina. Bila sam isprepadana i kad je došao red na mene da pevam, briznula sam u plač. Mislila sam da ćemo biti na sceni, a ja sam od njega bila udaljena dva metra. Počela sam da plačem. Jadranka Stojaković i Ismeta su mi pritrčale u pomoć.
Šta se dogodilo posle nastupa? - Tito me je pozvao u svoju sobu. Fotelje su bile poređane ukrug a jedina prazna bila je pored njega. On je ustao i poljubio mi ruku. Pevali smo celu noć. I Tito je zapevao "Rabinušku". Sutradan smo čuli komentar da on nikad nije bio tako dobro raspoložen kao te noći. Prvi svoj viski u životu popila sam s Titom. Pitao me je "da li ćete sa sodom", a ja nisam znala šta to znači. Rekla sam "bez", a prvi put sam ga pila.
Šta je Tita zanimalo?
- Titu sam bila najzanimljivija. Posle viskija sam se opustila i pričala sam mu viceve. Sećam se da sam ga dobro nasmejala. Ne smatram da ta tema treba da bude tabu. Ne mogu da kažem da Tito nije valjao. Bilo nam je divno u Jugoslaviji. Nekako sam i jugonostalgičar i titonostalgičar.
Vi živite u Pragu. Da li vam je žao što vaša deca ne pokazuju zanimanje za muziku?
- Sin studira pravo u Londonu, a ćerka je otišla u umetnost i film. Nemaju dar za muziku.
Niste se vratili u Sarajevo nakon rata? - Moja deca su rođena u Pragu. Bio bi to glup potez. Nismo imali gde da se vratimo.
NE PROPUSTITE
Kurir/ Ljubomir Radanov, foto: Marina Lopičić
