O odnosu između književnosti i filma i modelima nastajanja scenarija razgovarali su Dragan Bjelogrlić, Gordan Mihić i Vladimir Kecmanoviću u okviru programa Beogradskog sajma knjiga.
Bjelogrlić, kako je istakao, sebe ne smatra scenaristom, a njegov posao se tu svodi samo na ideju o televizijskoj seriji ili filmu koje treba da snimi.
- U našoj kinematografiji scenario i njegov nastanak su potcenjeni. Producenti su uzimali prvu ruku scenarija iz finansijskih razloga i nakon toga je reditelj sa glumcima dodatno radio na tome. Jednostavno, bio je potcenjen ogroman rad autora da napišu neko delo. Lično, pokušavam da od starta scenarija radim sa piscima. U nastajanju televizijske serije "Senke nad Balkanom" pozvao sam dva romanopisca i jednog scenaristu i ispostavilo se da je to bio uspešan eksperiment. Vrednost literature uspeo sam da ubacim i u film i u seriju. To je težak kolektivni rad, naročito kada imate jake ličnosti i autore - kazao je Bjelogrlić.
Gordan Mihić: Osnovni problem je novac
Iskusni scenarista Gordan Mihić kaže da nije lako bilo kom scenaristi kada za predložak ima književno delo, a da je danas osnovno pitanje ima li smisla praviti filmove. - U Srbiji naći novac za film večna je tema. Poslednjih 15 godina država vam daje manje od polovine potrebnih sredstava, a onda kreće prošenje. U srpskom filmu su se danas pojavili sjajni reditelji, a dolaze i dobri mladi pisci. Osnovni problem je kako naći novac i napraviti film, a najvažnije pitanje postoji li publika za te naše priče. Neka izuzetna dela uopšte nemaju publiku.
Bjelogrlić smatra da je savremena produkcija televizijskih serija danas izjednačena sa filmom.
- Sve ove serije koje gledamo na HBO ili Netfliksu približavaju se po svojoj estetici filmu. Možda je razlika ponekad u naraciji jer serije zahtevaju sasvim drugačiju vrstu pripovedanja, ali sve drugo je prilično isto. Ne možemo još svetu da izađemo na crtu - konstatovao je glumac.
Za njega nema dileme da je kult reditelja nastao šezdesetih i sedamdesetih godina i da je za to vreme bilo sasvim normalno da je on neprikosnoven.
- Tadašnja jugoslovenska kinematografija bila je zapravo državna kinematografija u kojoj nisu radili pravi producenti. Neki ljudi su samo organizovali snimanje filma za neki novac bez kreativnog upliva u idejno osmišljavanje filma. Faktički, država je obavezivala reditelje da snimaju filmove i oni su bili u superiornom položaju u odnosu na sve druge aktere snimanja nekog filma. Odatle potiče potcenjivanje scenarističkog posla. Danas se vraćamo scenariju kao osnovi svakog posla oko snimanja televizijske serije ili filma. Kreatori serije su ispred reditelja u hijerarhiji posla. Reditelj samo treba vizuelno da uobliči ono što su su smislili kreatori. Naravno, ako je reditelj loš, sam tekst ne može da obavi posao - kaže Bjela.
On naglašava da je sasvim suluda podela na bioskopski i autorski film.
- Dobar film je dobar film. Šta uopšte znači bioskopski film? Zar nije ambicija svakog ko snima neki film da se on prikazuje u bioskopu. Serđo Leone je takođe autor i, kada vidite 10 sekundi njegovog filma, vi znate da je on autor. Autorski filmovi koji treba da budu odraz duše autora nesnosno liče jedan na drugi. Verujem da je dobar filma jako gledan film. Od 100 najboljih filmova naše kinematografije, bar njih 90 bili su veliki bioskopski hitovi - zaključio je reditelj. Kurir/ Foto: Damir Dervišagić
NE PROPUSTITE
