Priča o potrazi za identitetom, o građenju i razgrađivanju porodice, o podmuklom uticaju politike na život ljudi... o svemu što piše Dobrica Ćosić je u stvari arhetipska priča o traženju smisla i borbi za smisao ljudskog postojanja. Priča je večna i aktuelna i dan-danas, kaže Goran Šušljik, glumac i producent serije "Koreni".
Dugo nismo imali priču s ovakvom tematikom kao što su "Koreni". Da li ste iznenađeni reakcijom publike nakon emitovanja prve dve epizode? Koje su to vrednosti koje donosi ova priča? Priča je večna. Iako je smeštena u Srbiju s kraja devetnaestog veka, govori o nama sada, kao i o bilo kom čoveku i ženi, bilo gde i bilo kad. Način na koji smo ispričali tu priču je ono što je probudilo toliko uzbudljivih, emotivnih i iskrenih reakcija. Da li smo se nadali ovakvoj reakciji? Da, ali smo, ujedno i kao i što je prirodno imali strepnju dok je nismo dočekali.
Igrate starog Nikolu. Da li je on bio vaš izbor kao producenta ili glumca i zašto? Prvo sam odlučio da se upustim u produciranje "Korena" i u saradnji, pre svega sa scenaristom Đorđem Milosavljevićem, a onda i rediteljem Ivanom Živkovićem, odlučio da lik Nikole, misterioznog svedoka i naratora iz romana, dramski uobličimo, tako da njegova dramska funkcija postane aktivna i jasna, a zatim sam shvatio da ja to želim i mogu da odigram. Bio sam privučen njegovom nejasnom i tragičnom sudbinom. I tom neiskazanom žudnjom za jednom ženom. Potisnutom strašću i jednom vrstom samodestrukcije koja je posledica tragedije koju je imao.
Ulogu Aćima Katića trebalo je da tumači Aleksandar Berček. Kako ste ubedili Žarka Lauševića da bude deo tima? Gospodin Berček je odustao od učešća u seriji, a Lauševića nisam ubeđivao, niti bih to mogao. Poslao sam mu scenario, on ga je pročitao i odigrao je veličanstveno Aćima Katića. Znali smo to još od prve scene koju je snimio. Njegova gluma, umeće, strast... čarolija za sve nas. Nesebičan kao partner i beskompromisan kao saradnik. Veličanstveno! I ceo glumački ansambl i svi mi dobili smo veliki deo nadahnuća sarađujući sa njim.
Da li imate u planu da ekranizujete još neki od klasika srpske književnosti? Iskren da budem, da. Želim da se i dalje bavim literaturom jer mislim da u njoj leži čitavo blago koje se može preneti u televizijsku i filmsku formu. Konkretno, želeo bih da se i dalje bavim književnim delom Dobrice Ćosića i nadam se da ću u tome uspeti.
I kultura je dospela na naslovne strane nakon što su glumci ustali protiv smene direktora Drame Narodnog pozorišta Željka Hubača. Kako ste vi ovo doživeli? Pružam potpunu podršku kolegama za nepristajanje na besmislenu i pogubnu odluku o smeni Željka Hubača. Svi koji smo toliko dugo u pozorištu takođe znamo da je to tek vrh ledenog brega i da je ta smena samo posledica katastrofalnog odnosa prema institucijama, ne samo kulturnim, u ovoj zemlji. Uzurpacija je bolest našeg društva. Snosimo odgovornost za to. Svi mi. Dozvoljavajući uzurpatoru da zloupotrebljava uzurpirano. Borba protiv toga biće duga i teška.
Valja li represijom rešavati ključne probleme u kulturi i zašto više reagujemo samo na negativne vesti? Represijom se ne rešava ništa i ona ne vodi ničemu. Ipak, ljudska istorija je gotovo cela ispisana rukom represije. Naravno, i borbom protiv iste. Tražiti načine da se sili ne uzvraća silom, a da se očuva i sačuva smisleno postojanje lek je koji čovečanstvo zna, ali ga je zagubilo. Kada reakcije zamenjuju akcije, znak je da je čovek odustao od sebe i od svoje svrhe. Negativne reakcije, kao i pozitivne, nisu dovoljne da bi čovek bio čovek. Čovek je stvaralac.
Kurir.rs / Ljubomir Radanov / Foto: Vladimir Šporčić
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
