Slavni italijanski reditelj i scenarista Bernardo Bertoluči preminuo je u 77. godini od raka.
Radoslav Rale Zelenović, bivši direktor Kinoteke, kaže za Kurir da je Srbija izgubila velikog prijatelja.
- Bertoluči je među prvima poslao 1999. godine pismo apelujući da se ne bombarduje naša zemlja. Napisao je da se u Beogradu nalazi jedan od najvećih filmskih arhiva u Evropi - kaže Zelenović.
Pomenuto pismo Bertoluči je uputio prvih dana NATO agresije.
- Zaglušen ratnom kakofonijom i s naporom pokušavajući da se oduprem talasima nerazuma koji rastu na obe strane, hteo bih da podsetim stratege koji svakodnevno planiraju bombardovanje na značaj Jugoslovenske kinoteke. Ovo je jedan od tri najvažnija filmska arhiva na svetu, bitan segment pamćenja ovog veka. Uništiti pamćenje, kao što to čine oni koji uništavaju krštenice stotina hiljada ljudi, znači uništenje istorijskog identiteta, budućnosti, kao i prošlosti. Važno je takođe upamtiti da svi zaposleni u ovom arhivu nastavljaju, kao da je sve normalno, da rade svoje svakodnevne poslove na konzervaciji i zaštiti zbirke kojoj svet priznaje vrednost nenadoknadivog kulturnog blaga - stoji u pismu Bertolučija, koje se čuva u Jugoslovenskoj kinoteci.
Bertoluči važi za jednog od najboljih umetnika svoje generacije, a paralelno je stvarao u Evropi i Holivudu. Za film "Poslednji kineski car" (1987) dobio je devet Oskara, među kojima za najbolji film i režiju.
- Upoznali smo se sredinom sedamdesetih u Moskvi. Njegovi filmovi su obeležili svetsku kinematografiju. Njegovu karijeru je, po mom misljenju, obeležio "Poslednji tango u Parizu". U Jugoslaviji je prikazan pre nego u Italiji. Sudbina velikih umetnika je da se osporavaju. Istorija filma bez tog ostvarenja izgledala bi drugačije. Njegovi filmovi nisu tipski. Bavio se najrazličitijim temama od istorije do 20. veka - smatra Zelenović.
Bernardo Bertoluči je, pored ovih, bio poznat po ostvarenjima "Konformista" (1970), "Dvadeseti vek" (1976), "Mali Buda" (1993), "Ukradena lepota" (1996) i "Sanjari" (2003). Bernardo Bertoluči rođen je u italijanskom gradu Parmi. Bio je drugi sin Atilija Bertolučija, koji je bio pesnik, cenjeni istoričar umetnosti i filmski kritičar. S obzirom na to da je odrastao u takvom okruženju, Bertoluči je počeo da piše u 15. godini, a ubrzo je dobio nekoliko prestižnih literarnih nagrada za svoju prvu knjigu. On se skoro celog života zalagao za radikalno levičarske ideje. Vreme i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.
Kurir/ Ljubomir Radanov, Foto: Epa
NE PROPUSTITE
