Finale "Korena" se bliži, a veoma zapaženu ulogu u ekranizaciji romana Dobrice Ćosića ostvarila je Milena Predić.
Glumicu iz Pančeva šira publika je upoznala u filmu "Sveti Georgije ubiva aždahu", a ona kaže da nijednog trenutka nije sumnjala uspeh serije. U intervju za Kurir otkriva i anegdote sa snimanja i kako je igrati majku Žarka Lauševića, kome po godinama može da bude samo mlađa sestra.
Da li vam je bilo teško da dočarate lik Kate, koja je začetnik loze Katića? - Ne, baš, naprotiv, sve je bilo vrlo inspirativno. Reditelj Ivan Živković je bio spreman, imala sam divnog partnera Ivana Đorđevića, koga poznajem još sa akademije. Kad na to sve dodate autentični ambijent, pa još i bogate kostime dragog i talentovanog Borisa Čakširana, mogu samo reći da je sve radilo za mene. Bilo je lako i zahvalno odigrati ulogu.
Možete li s nama da podelite i neku anegdotu? - Na snimanju sam shvatila da moj direktni partner Ivan Đorđević isto ima problem s napadom smeha. Na jednoj pauzi sam mu ispričala kako sam imala nekoliko "neprijatnih" scena na raznim setovima kada krenem da se smejem i ne mogu da se obuzdam. I kako sam mu to rekla, viknuli su: "Akcija" i tada samo oboje prsnuli u smeh. I to je trajalo, i trajalo...
Da li postoje opravdanje za Katu i njene naslednice, koje su začele decu sa slugama kako bi sačuvale loze? Kako gledate na to što su muškarci užasnuti takvim činom, iako se obavlja da bi se zaštitili njihova čast i ime? - Ne samo da postoji opravdanje, postoji čak i divljenje prema njenoj snazi. S jedne strane moderna i emancipovana, s druge strane surova i tradicionalna, odlučivši da ne ostane ucveljena udovica na velikom imanju, pravi decu s mlinarem uz obećanje da će živeti kao gospoda, iako im je otac bio sluga. I tako je i bilo, naravno, uz veliku osudu okoline. Volela bih da je više ovakvih ženskih likova.
Kako pamtite snimanje i saradnju s kolegama poput Žarka Lauševića, čiju majku igrate? - Nažalost, samo smo se u jednoj sceni sreli, ali su pripreme za nju trajale nekoliko sati. Njega je trebalo podmladiti, a mene postariti. Sećam se da sam pomislila, dok sam ga gledala tako "mladog i lepog", koliko bih bila srećna da ponovo stanem u kadar s njim.
Trenutno igrate u novoj predstavi BDP "Ničiji sin". Koliko svi i dalje živimo u vihoru mržnje i kad ćemo prestati da oživljavamo devedesete? - Mi ne živimo ni u kakvom vihoru mržnje, ni prema kome, ni moja porodica, ni moja okolina. Političari su ti koji mrse konce, i "naši" i "njihovi", tako da na pitanje odgovaram pitanjem: Dokle?
Ponosno kažete da ste iz Pančeva. Koliko je teško u mestima van centra Beograda da se kultura razvija? - Vrlo teško, zato što se za kulturu odvaja nedozvoljeno malo, a za Pančevo postoji i dodatni hendikep zato što je preblizu Beograda. Veći problem su sva ona mala mesta i sela čiji su domovi kulture mrtvi, deca koja odrastaju bez pozorišnih predstava i ostalih kulturnih sadržaja. E to je mrak.
Ne bavite se samo glumom. Da li glumac danas mora da se bavi nečim drugim da bi opstao? - S obzirom na to da mi je suprug iz sveta filma (Marko Jocić, producent, prim. aut.), nekako se sponatno i prirodno desilo da smo usput razvijali razne veštine i umeća kad je pravljenje filmova u pitanju. Često radim kao kasting direktor za strane filmove, napisala sam scenario za dva kratkometražnma filma i imam veoma mnogo ideja na dnevnom nivou, samo imam i dvoje male dece, pa ne stižem sve. Početkom godine, tačnije 17. januara, biće premijera komedije "Taksi bluz" u produkciji "Viktorija filma", sa Andrijom Miloševićem u glavnoj ulozi. Scenario potpisuju moj suprug i Marko Backović, a režiju Miroslav Stamatov.
Kurir/ Ljubomir Radanov, foto: Aleksandar Letić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
