Lordan Zafranović, legendarni jugoslovenski i hrvatski režiser, rado je viđen gost Beograda. Krajem prošle godine u Srbiji je prisustvovao projekciji povodom 40-godišnjice njegovog možda i najznačajnijeg filmskog dela "Okupacija u 26 slika", dela ratne trilogije, koju još čine i ostvarenja "Pad Italije" i "Večernja zvona".
Na Martovskom festivalu u Domu omladine predstavio je dokumentarac "Duh vremena", a u razgovoru za portal Espreso govori i o snimanju filma "Deca Kozare", o stradanju srpske dece u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata.
Kako i zašto ste se odlučili da radite film "Duh vremena"?
"Poznavao sam Natašu Mišković odranije. Znao sam da ona istražuje tu temu posle pada Osmanlijskog carstva i rekonstrukcije Turske u republiku. Ona je preko fotografija analizirala šta se dešavalo u četiri grada (Beograd, Sarajevo, Istanbul i Ankara, prim. aut.) i bila je izložba u Istorijskom muzeju u Beogradu. Video sam to i rekao da bi bilo dobro da snimim film, jer kad se izložba završi, to se spakuje i onda stoji u nekom skladištu, mrtvo. A film, naravno, na neki način to oživi kad god ona hoće, i za svoje studente i za publiku, pa bi možda bilo zanimljivo po tim fotografijama napraviti film. Ona je na to pristala".
Ima li danas sličnosti među tim gradovima?
"Mislim da ima. To je sada već sve Evropa, manje-više. To je sada velika mapa šarenih religija, naroda, tradicija, ali na neki način će, ja se bar nadam, živeti zajedno kao što su nekad živeli u bivšoj Jugoslaviji".
Na ovogodišnjem Martovskom festivalu su i četiri vaša kratka filma.
"Obično sam između dva igrana filma pravio pokoji dokumentarni ili kratki. Velike igrane filmove morate raditi za celi svet, moraju biti prepoznatljivi. A ovo su eksperimenti koji su bili mogući, tako da sam strašno voleo te pauze, sa tim dokumentarnim i kratkim filmovima. Onda su se iz festivala setili da bi bilo možda dobro da se napravi retrospektiva, pa sam izabrao tih nekoliko od osamdeset koje sam napravio".
Kako napreduje film "Deca Kozare"? Nakon neuspeha na konkursima FCS, pričali ste da je RTS rešio da snimi film?
"To je tragično, sve zajedno. Sa RTS se sve dogovorilo, ali nije išlo na ovim fondovima, Filmskog centra Srbije. Sad smo ponovo na konkursu, nadam se da ćemo konačno proći i realizovati film. Koliko sam ja informisan, svi taj film žele, ali nikako da se isfinansira, nikako da dobijemo državnost na tom filmu. Bez državnosti, ne možemo se takmičiti na bilo kojem od tih fondova u Evropi. Film je nešto skuplji jer je istorijski, ima masovnih scena jer je zamišljen kao jedna epopeja zla, tako da treba da čekamo. Šta da radimo".
Kakav imate odnos sa Hrvatskom danas? Ranije ste bili u sukobu sa Tuđmanom, da li ste možda u bilo kakvom kontaktu s današnjom političkom garniturom na vlasti?
"Nemam više nikakve kontakte jer sam platio sve što je trebalo da se plati (smeh). Tako da sam daleko od svega toga. Naravno da bih voleo da radim film "Karuzo", to je jedna tragikomedija neposredno pred Drugi svetski rat, ali nekako - ne ide. Ne znam da li se boje nečega, ili je to igra tih ljudi koji dodeljuju lovu da mi ne daju lovu da se slučajno ne bi desio neki film koji bi poremetio tu idiličnu močvaru.
Mislite li da film "Deca Kozare" može nešto da poremeti u Hrvatskoj?
"Može. Sasvim sam siguran da ćemo, kad dobijemo sredstva ovde u Srbiji, tražiti sredstva i u Hrvatskoj. Ne samo zbog toga što jedan dobar deo finala filma završava u Zagrebu nego mislim da je nužno potrebno da Hrvatska u tom filmu učestvuje. Ako ništa drugo, da na neki način preko nas filmaša ispere jednu ogromnu nepravdu nanesenu toj nevinoj deci koja su razdvojena od svojih roditelja, poubijana, mučena, prekrštena ili prebačena u nove porodice".
Nedostaju mi naši pisci
Radili ste sa velikim piscima poput Danila Kiša, Filipa Davida, Mirka Kovača... Da li biste danas radili sa nekim ovdašnjim piscima mlađe generacije, pratite li balkansku književnu scenu?
"Naravno da bih, ali ja sam već daleko od te naše literature. Imam na stolu češke scenarije koji me ne zanimaju. Nedostaju mi naši pisci, naravno.
U kontaktu sam sa nekima od njih, ali tek kad dobijem novac, mogu raditi. Ovo su sve neka prijateljska dogovaranja, ali kad se dobije lova, onda se naprave ugovor i termini, i počne se raditi ozbiljno.
Scenario je jedan ozbiljan rad, dugotrajan rad, nije neko prijateljsko uveravanje. Može se desiti neki takav film, ali da bi bio viđen, u svetu prikazan, moraju se poštovati neke zakonitosti".
Kurir.rs/Nikola Marković/Foto: Damir Dervišagić
