U uži izbor za Ninovu nagradu ušlo je deset romana, a ime 66. dobitnika biće saopšteno 20. januara oko podneva.
U trci za najprestižniju književnu nagradu našli su se dva dobitnika ovog priznanja - Slobodan Tišma s delom „Grozota ili...“ (Čarobna knjiga) i Vidosav Stevanović s knjigom „Paučina“ (Službeni glasnik), ali i dva debitanta.
Prijavilo se 197 romana
Pobedi mogu da se nadaju i Elvedin Nezirović s romanom „Ništa lakše od umiranja“ (Laguna), Stevo Grabovac za „Mulat albino komarac“ (Imprimatur), kao i „Čvor na omči“ Draška Sikimića (Lom).
U užem izboru je ovog puta i jedna žena - Ana Vučković s romanom „Yugoslav“ (Partizanska knjiga).
Favorit iz senke je možda „Biblija“ Nenada Džonija Rackovića u izdanju „Lagune“, a među deset najboljih su i „Po šumama i gorama“ Milenka Bodirogića (Orfelin), te „Pas i kontrabas“ Saše Ilića (Orfelin) i roman Nemanje Jovanovića „Rudi“ (Partizanska knjiga).
Žiri Ninove nagrade kritike za najbolji roman godine, koji radi u sastavu Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević, Marija Nenezić i Teofil Pančić (predsednik) do 16. decembra dobio je 197 romana koji ulaze u konkurenciju za roman godine.
Aktuelni laureat je Vladimir Tabašević za roman „Zabluda Svetog Sebastijana“.
Niko kao Oskar Davičo
Prestižno priznanje dodeljuje se od 1954. godine, a prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za roman „Koreni“.
Tokom proteklih godina dodeljivana je piscima s prostora cele bivše Jugoslavije.
Njen trostruki laureat bio je jedino Oskar Davičo, dok su dvostruki bili Dobrica Ćosić, Živojin Pavlović i Dragan Velikić, koji ovoga puta nije dobio priliku da bude trostruki dobitnik, jer nije prošao u uži izbor.
Davičo je bio i jedini laureat Ninove nagrade dve godine uzastopno (1963. i 1964).
Kurir.rs/foto:Profimedia
NE PROPUSTITE
