Serijal "Šta sam tebi i ko sam sebi", koji se emituje u petak u 22 sata na televiziji K1, sastoji se iz niza intervjua koje vodi marketinški stručnjak Ivan Stanković. On sa svojim gostima, poznatim i afirmisanim ličnostima iz sveta umetnosti, sporta, medija, prolazi kroz najzanimljivije delove njihovih života i karijera. Osnov za razgovor su pitanja i mišljenja koja je publika dala o gostu, upitnik koji se koristi za istraživanje brendova.
NE PROPUSTITE
U novoj epizodi u petak, 17. aprila u 22 sata, gošća Ivana Stankovića je čuvena glumica Nataša Ninković, koja će nam otkriti manje poznate detalje iz svog života i karijere, koliko je odrastanje u Trebinju uticalo na njen životni put, saznaćemo i koje su to najveće dileme sa kojima se nosi kad sprema neku ulogu, a otkriće nam i nešto o svom karakteru.
- Kažu ljudi da su glumci teški za saradnju. Ja sam vrlo teška i zahtevna, ali samo ako preko puta mene nemam profesionalca, čoveka koji ne shvata posao na isti način kao ja. Kad vidim da ima pristup koji nije na odgovarajućem nivou, onda mi se javlja ta, jedna druga, nezgodna crta. Tad ljudi mogu da kažu: „U, jako je zahtevna i teška“.
NE PROPUSTITE
Nataša je u razgovoru otkrila i kako se manifestuje ta „nezgodna crta“ njene ličnosti.
- Ja ne moram ništa da izgovorim, imam takve crte lica, stroge. Evo, primera, iz života. Jedan od mojih sinova Matija, nešto je polomio, meni jako bitno, imao je tad sedam-osam godina. Ja ništa nisam rekla, samo sam prošla pored njega i pogledala ga tako kako umem. On i dan danas govori kako je kao klinac tad dobio batine, a ja ga nisam ni takla, ubeđen je da sam ja njega istukla.
Nataša tu strogoću ipak kompenzuje visokom odgovornošću.
- Teška sam u dogovorima, ali kako kažem „da“, onda sam potpuno posvećena i fokusirana na to, do kraja. Nisam od onih koje ne ispunjavaju ni očekivanja ni obećanja. Lojalna sam, pogotovu ako sam nešto obećala.
U razgovoru sa Ivanom Stankovićem Nataša je otkrila i zašto je njena klasa na FDU-u, bila toliko uspešna, zbog iskrenosti među kolegama. U razgovoru se naročito osvrnula na pokojnog Nebojšu Glogovca.
- Ja se nikad nisam plašila da pozovem nekoga na premijeru ili probu, osim njega. Čak sam na neke premijere preskakala da ga pozovem, pa se on vređao. Samo zato što sam se plašila, ako ja nisam sigurna šta sam napravila, plašila sam se njegovog pogleda, koji znam tačno gde je, negde iz publike me gleda. Znala sam da sve vidi, a znala sam da me posle neće lagati. Bez obzira na to kako zvučalo, znala sam da će da reže, rečima. I to mi danas nedostaje, ja to imam sa Vojinom (Ćetkovićem) i Nelom (Mihailović) mojom sa klase, ali Glogi nedostaje. Jedino tako možeš da napreduješ, i jedino tako možeš da se izboriš sa svojom sujetom. Kad ti Glogi nešto kaže, nekad se i naljutiš, ali posla dva dana te reči se vrate, ti polako krećeš da razmišljaš o njima i na kraju ih primenjuješ.
kurir.rs
