Andrija Kuzmanović nedavno je proslavio 36. rođendan, a rodbina i prijatelji već ga uveliko zapitkuju kad će da se ženi, što bi i on svakako voleo da mu se dogodi.
"Naravno, to je standarno pitanje i adekvatno mojim godinama. Rođendan mi je bio 5. juna i napunio sam 36 godina. Mislim, da će sve doći na svoje i da ću ja moći jednog dana da se pohvalim decom i nekom jakom porodicom", ispričao je glumac.
NE PROPUSTITE
Andrija je, inače, u javnosti je vrlo staložen - a mnogi njegovi prijatelji kažu da je takav i u privatnom životu. Ipak, kako i kod svih, tako i kod njega postoje žute minute, ali priznaje da je on i dalje ostao dečak koji se raduje igri.
"Mislim da nikada neću shvatiti da sam porastao, već sam ostao onaj dečak koji voli da se igra. Uvek ću voleti da se igram jer je moj posao igra. Ovo je igra ceo život i što se više igraš, maštaš, sve bolji si u ovom poslu", ispričao je on, kojem pak zbog ozbiljnosti reditelji često dodeljuju uloge iz epohe.
"To je Marfijev zakon, da nešto što u životu želiš, slabo te kači. Uživam ja i u epohi, ali je jako nezahvalno kada si mlad glumac, a sada to jesam, treba da radim nešto savremeno, igram nekog lika iz kraja, a kada budem stariji, mogu da snimam epohu ceo život. Ali isto tako ne prihvatim posao ako mi se ne dopada", priča Andrija.
Na pitanje da li ako je dobar scenario, nije mu važan honorar, Andrija odgovara:
"Mnogo puta mi se desilo da sam radio neke stvari za manji honorar, ali mi se dopao scenario. Isto tako dešava se da sam dobijao duplo veće honorare, ali da nisam nešto verovao u taj projekat. Ali mislim da je konačno počelo da se snima i rade predstave koje su vredne nekih starijih generacija."
Epoha je uvek obojena mističnim bojama, pa kada smo ga pitali da li bi mogao da živi u tom vremenu, Andrija daje pozitivan odgovor.
"Mislim da je Bjela jednom rekao da je u to vreme između dva rata bilo svega samo ne mira. Mislim da je to bilo najturbulentnije vreme kada je Beograd podsećao na London, Pariz. Bio je moderan i lud, kao ti velegradi. Mogao bih verovatno da živim. Meni su omiljene 20. i 30. godine. Vreme naših baka i deka. Ali meni iskreno više odgovaraju 50. i 60", priznaje Andrija.
Iako se dosta snima u poslednje vreme, glumci se često žale na finansije, a Andrija obajašnjava šta je razlog.
"Radi se o tome da imamo dosta honoraraca, glumaca koji su na ugovorima u pozorištima. Ja sam odskora zaposlen. Nisam delio sudbine pojedinih kolega u vreme stopiranja poslova za vreme virusa korona. Nezgodno je kada radiš na ugovor, po pozivu. Kada ne igraš predstave, nemaš prihoda. Zaista je teško. Znam da je neku pomoć država delila umetnicima. Ali sada ćemo da krenemo da radimo, pa što kažu klinici jako i da ćemo da nadomestimo sve materijalne i psihofizičke nedostatke", naglašava Kuzmanović.
Sa druge strane, često mu pripada i uloga šmekera, a da li tako sebe doživljava Andrija kaže:
"To morate devojke da pitate (smeh). OK mi je. Ne žalim se. Svi mi sebe doživljavamo kao šmekere i sve žene doživljavaju sebe kao ozbiljne ženske. Ono što želiš sebi, želiš i drugima. Ako sebe ne voliš, ne voliš ni druge. Ne mogu da kažem da sebe doživljavam kao šmekera, ali kao mangupa da."
Kurir.rs, M.G/Blic/Foto: Damir Dervišagić
NE PROPUSTITE
