Iako se tokom poslednje tri decenije televizija znatno promenila, jedna od naših najpoznatijih voditeljki Milica Gacin kao da je ostala ista. Zadovoljstvo kojim isijava duguje, između ostalog, i pravim odabirom profesije još u tinejdžerskim danima, a to što je poslove birala slušajući svoje srce, a ne potrebu da bude uvek prisutna, učinilo ju je jednom od omiljenih domaćina i čuvenog kviza "TV Slagalica".
Kada ste i kako spoznali da želite da se bavite novinarstvom?
- U petom razredu osnovne škole uvidela sam da je intervju veoma zanimljiva forma i da se baš dobro osećam u ulozi one koja postavlja pitanja i prenosi određenu priču. Hvala profesorki Nevenki Mojić, koja je intervju uvrstila u gradivo srpskog jezika, a hvala i mojoj zainteresovanosti za ljude i njihove živote.
Kako ste dospeli na Radio Beograd?
- Sticajem srećnih okolnosti. Radio je izvrsna škola za novinarstvo, jer je osnova pisana reč, negovao se jezik, pravilno i lepo izražavanje, slušanje sagovornika, brzi tok misli i brza reakcija. Put do mikrofona je bio postepen. Prvo sam gledala šta rade starije kolege i donosila kafe, a onda sam išla na teren, pisala vesti. Paralelno sam išla na časove kod čuvene Drage Jonaš i čekala priliku da se nađem ispred mikrofona. Čim je došlo leto, zamenjivala sam kolege u najznačajnijim emisijama Radija 202. Kasnije su usledile i autorske emisije, brojni projekti i Radio 101. Zahvalna sam što sam osam godina provela u Radio Beogradu.
Pred kameru ste prvi put stali na čuvenom Trećem kanalu.
- Zaista je bio poseban, zato što je okupljao mlade ljude koji su imali talenta, želje da rade i, ono najvažnije, dobre ideje. To je bilo stecište izuzetnih TV lica koja gledamo i danas, ali i prilikama koje je Treći kanal pružao mladim ljudima. Tu sam počela u desku, zatim sam radila kao reporter i brzo je stigao poziv iz Televizije Beograd.
Još se pamti emisija "Da pitamo zajedno".
- Tada je naklonost auditorijuma morala da se zasluži kvalitetnim radom. Prijatan izgled nije značio mnogo. Mogla sam bolje da iskoristim svoju prepoznatljivost, ali to je moja greška. Oduvek me je motivisala strast ka poslu, a ne lična promocija. Za mene je najvažnije da dobro uradim svoj deo posla i da se nakon posla posvetim porodici i prijateljima. Pretpostavljam da je tome doprinela i radijska škola, prema kojoj nismo mi novinari i voditelji najvažniji i da se rečenica ne počinje sa "ja".
Kakva vas sećanja vezuju za emisije "Marketing ekspres", "Tamo daleko" i "Moj ljubimac"?
- Bila sam prvi voditelj emisije "Marketing ekspres" i sećam se da smo je svi posvećeno spremali. Iz perioda emisije "Tamo daleko" ostalo je divno prijateljstvo s Ninom Mudrinić. Kad god se sretnemo, smejemo se anegdotama s putovanja u Solun, gde je gostovala naša emisija. "Moj ljubimac" je autorski projekat Jovana Pavličeka u kojem sam beskrajno uživala zato što sam veliki ljubitelj životinja.
Koliko se rad u studiju razlikuje od vođenja programa kakvi su bili Mesam, Jugovizija, Beovizija...?
- Emisije i festivali su srodni utoliko što obe forme imaju najave sadržaja i televizijski prenos, ali ono što ih suštinski povezuje jeste lakoća vođenja i odnos prema kamerama i publici.
"Nedeljno popodne" se smatralo neodvojivim delom nedeljnog ručka. Da li vam je bio izazov da ga vodite i uređujete?
- Uživala sam u toj složenoj emisiji koja je uživo trajala po nekoliko sati. Trudila sam se da budem najbolja što mogu i govorila sam sebi: "Sada te gleda neki lekar, advokat, profesor, učiteljica, neko ko nije iz gradske sredine. Vodi računa šta ćeš i kako reći." Mnogo toga se dogodilo za tih osam godina. Bilo je divnih trenutaka, ali i veoma teških, kao što je bombardovanje zgrade televizije i pogibija šesnaestoro kolega.
U "Slagalicu" ste se vratili 2016, a vodili ste je i kad ju je tek postavio Nikola Nešković.
- Za 27 godina, koliko kviz postoji, menjale su se pojedine igre, a i naziv, od Muzičke postala je TV Slagalica. Ali suština je ista. Ovaj kviz mogu da konzumiraju gledaoci svih starosnih struktura, ima optimalno trajanje i vrhunski tim profesionalaca. Ponosna sam što sam deo emisije koja je svakog dana u samom vrhu najgledanijih TV sadržaja. Zbog činjenice da gotovo nema kuće u kojoj se "TV Slagalica" ne gleda i da su generacije stasale uz nju, ona je odavno prevazišla format emisije i postala svojevrsni društveni fenomen.
Šta biste savetovali Milicu na početku karijere?
- Novinarstvo je za mene najlepši i najuzbudljiviji posao i sigurno bih ga ponovo izabrala. Kvaliteti će ti otvoriti vrata, pokušaj. To bi bio moj savet.
Prija li vam popularnost?
- Raduje me kada mi ljudi kažu da sam pozitivna i da je očigledna moja dobronamernost i podrška takmičarima. Naravno da je televizija za mene medij broj jedan. Najbolje ga poznajem i najviše volim. Zato i ne čudi što je u mojoj kući uvek uključen televizor.
Šta volite da gledate na televiziji?
- Dan počinjem jutarnjim programom, a uspavljujem se nekim sitkomom ili serijom. Pratim sve, od informativnih do zabavnih emisija, i teško se distanciram od profesionalnog ugla posmatranja. Uvek gledam kako se emisije vode, kako se izveštava, kakva je produkcija i slično. U jednom se ne razlikujem od prosečnog TV gledaoca, i sama pratim "TV Slagalicu" svakog dana.
Kurir, Jasmina Antonijević Milošević, foto: Promo
NE PROPUSTITE
