Kada se pre petnaestak godina pojavio u TV seriji "Stižu dolari", glumca Slobodana Stefanovića niko nije zvao pravim imenom. Za one koju su ga tada upoznali bio je Bojko, kao njegov lik. Ta prva popularnost bila je slatka, ali su njegov talenat i upornost u poslu učinili da ga publika brzo zavoli i u drugim rolama. Pre svega u matičnom Pozorištu nas Terazijama, gde je postao ekspert za mjuzikle, a onda je televizijsku publiku kupio svojim kulinarskim šou-programima "Mr Kitchen" i "Gastro maestro". Dok ga jedni vide kao najboljeg kuvara među glumcima, drugi se rado zabavljaju uz njegov novi lik u seriji "Tri muškarca i tetka".
Jeste li vi glumac s trenutnim voditeljskim angažmanom, samo glumac ili nekako treće?
- Moje uloge definisale su me kao prvaka Pozorišta na Terazijama, a uvek ću biti i ostati samo glumac koji ima različite role na različitim frontovima.
Koliko zadovoljstva vam pričinjava rad na televiziji?
- Ogromno je zadovoljstvo raditi nešto iza čega možete da stanete punim imenom i prezimenom. Kao autor emisije "Gastro maestro" na TV DR imam slobodu da budem kreativan i da se dobro zabavim uz svoje goste koji dolaze iz različitih sfera: pevači, sportisti, nutricionisti, glumci, fud blogeri, profesionalni kuvari... Svaka emisija je drugačija i zanimljiva upravo zbog teme koju obrađujem ili ličnosti koja gostuje. Cela priča je krenula od mog kulinarskog Instagram naloga Gastroglumac, koji su prvo primetili novinari, a zatim i televizijski producenti kojima je bilo zanimljivo to što se jedan glumac dobro snalazi u kuhinji.
Da li je "Gastro maestro" logičan nastavak šou-programa "Mr Kitchen"?
- Počeo sam svoju kulinarsku avanturu sa emisijom "Mr Kitchen" i taj format je za kratko vreme postao veoma gledan zbog specifične forme i, verujem, dobrih jela i sjajnih gostiju. Međutim, promena u svakom poslu je dobra ukoliko želite da napredujete, pa je ponuda da pređem na novu televiziju došla u pravom momentu. Ekipa koja radi na naše tri televizije: TV DR, K1 i Kazbuka je sastavljena od lavova koji grizu i ulažu ogroman trud da sve izgleda perfektno, informativno i zabavno. Publika prepoznaje kvalitet pa smo dostigli i zavidnu gledanost.
Kada ste spoznali želju za kuvanjem?
- Došla je s početkom samostalnog života. Kada se odvojimo od porodične kuhinje i krenemo svojim putem, logično je da svi pomalo počnemo da kuvamo. Kroz različita putovanja po svetu, zaljubio sam se i u internacionalnu kuhinju koju često predstavljam u svojoj emisiji. Međutim, jedina hrana koja odiše emocijom jeste domaća, srpska hrana, ona koju su nam spremale naše bake i majke. Trudim se da oživim stara srpska jela i sačuvam ih od zaborava.
Možete li za sebe da kažete da ste najbolji kuvar među glumcima?
- U medijima me često tako predstavljaju i ja nemam ništa protiv. To je lepa i laskava titula i prija sujeti kad vas neko proglasi najboljim. Sasvim sigurno ima kolega koji sjajno kuvaju, a ko je najbolji, na kraju nije ni bitno, jer hrana služi tome da zbliži ljude i napravi dobru atmosferu, a ne da razdvaja na dobre i loše.
Glumite li dok kuvate pred kamerom?
- Nekoliko puta zaustavile su me neke fine gospođe na ulici da me pitaju da li ja zaista kuvam u emisiji, što mi je bilo veoma simpatično. Očigledno je da u 30 minuta završim sve sam, pokažem svaki postupak, ali ljudi izgleda nisu mogli da spoje moje osnovno zanimanje sa ljubavlju prema kuvanju pa su mislili da ipak neko drugi kuva. U preko 600 emisija pokazao sam oko 2.000 recepata i samo nekoliko jela nije uspelo kako sam zamislio. Tu nema mesta glumi.
Da li vam je najteže ili najlakše da ugostite kolege glumce?
- Kuvanje je takođe jedna vrsta umetnosti gde vam su potrebni kreativnost i mera, baš kao i u glumi. Zato se kolege rado odazivaju kad ih pozovem, ali i ljudi različitih profila. Sa druge strane, nikada ne prelazim granicu dobrog ukusa, što gosti prepoznaju i svi sa oduševljenjem dođu u emisiju. Volim da se osećaju dobrodošlo, opušteno i da iz studija izađu zadovoljni i nasmejani.
Smeta li vam voditeljski angažman kao glumcu?
- Voditeljski posao doneo mi je još jednu lepu dimenziju i priliku da se iskažem u nečemu što publika voli da gleda. Poslednjih nekoliko godina radim mnogo, vremena za različite poslove je manje, pa sam nekim produkcijama teška srca morao da se zahvalim, do neke druge prilike. Poznat sam kao radoholik, pa mi odbijanje uloge teško padne.
Da li ste tokom boravka u Americi usavršili samo pozorišno znanje ili ste tamo spoznali i neke druge veštine?
- Amerika me je prvenstveno naučila da nema doma bez Srbije, bez maminog bećar paprikaša ili tatinog roštilja i čuvene salate sa grilovanim povrćem. Profesionalno, tamo sam dobio mnogo, ali sam spoznao da je tamošnji pozorišni svet mnogo okrutniji jer cilj očigledno ne bira sredstva.
Dugo ste član Pozorišta na Terazijama. Jeste li zbog mjuzikla zapostavili film i televiziju?
- U jednom periodu imao sam i po 27 predstava u toku meseca, što je veoma naporno, a samim tim nemate previše slobodnog vremena za ostale stvari. Srećom, stižu nove generacije u pozorište, mi koji smo nosili repertoar i to još činimo manje smo opterećeni. Sada konačno imam vremena da spojim sve ono što volim - trenutno snimam jednu lepu seriju, radim svoju emisiju "Gastro maestro" i igram predstave u matičnom pozorištu.
Kako pamtite svoje prvo pojavljivanje u filmu "Ona voli Zvezdu"?
- Bio sam na trećoj godini Akademije. Imao sam veliku tremu, pogotovo pri susretu s legendama našeg glumišta Mirom Banjac, Draganom Nikolićem i Verom Čukić. Pamtim prvi razgovor s Draganom na snimanju, pričali smo o običnim, životnim stvarima... Ta smirenost, gospodstvo i aura koju je taj čovek nosio su mi tada ulili samopouzdanje.
Priželjkujete li posle "Mamule" i "Vojne akademije" još neki film? - Priželjkujem da imam uvek ovaj kontinuitet, jer pauza "ubija" glumca, dobre scenarije i rad s dobrim rediteljima, bez obzira na medij. Želim da uvek imam isti, profesionalni i kreativni pristup poslu, bilo da pečem kiflice u svojoj emisiji ili igram Fantoma, jednu od dosad najtežih uloga u mjuziklu. U tome je lepota svega onog čime se bavim.
Da li vam je serija "Stižu dolari" donela dovoljnu popularnost na početku?
- Bojko je bio lik zbog koga sam dugo na ulici slušao: "Eno Bojka!" Od tada je prošlo mnogo godina, mnogo uloga, sada više i ne ličim na onog starog Slobu sa početka karijere koji je nosio smešne šiške i bio 15 kilograma lakši. Svako vreme nosi svoje i ništa ne bih menjao. Sve je onako kako treba da bude.
Da li je teško igrati u komediji kakva je "Tri muškarca i tetka"?
- Nikola Burovac i Danijel Đurić su naši poznati pevači, koji su se hrabro upustili u avanturu zvanu producentske vode. Dokazali su da mogu da naprave odličan projekat, da okupe sjajnu ekipu profesionalaca i velikih glumačkih zvezda. Serija je drugačija od svega što se trenutno nudi i u tome je njena lepota. Ovo je jedno od onih snimanja na koje idete nasmejani i odlazite na počinak rasterećeni, znajući da stvarate pravu stvar. U komediji je teško igrati jedino kad vam je partnerka Seka Sablić. Ostati ozbiljan u kadrovima s maestralnom komičarkom Sekom zapravo je najteže.
Jasmina Antonijević Milošević
NE PROPUSTITE
Bonus video:
Bonus video:
