Posao radi s velikim entuzijazmom, a u privatnom životu je izuzetno organizovana i maksimalno posvećena porodici.
Atraktivna voditeljka Roksanda Babić, majka dvojice sinova, skreće pažnju roditeljima da moraju biti upućeni u to kakve sadržaje njihovi mališani prate kada su za kompjuterom.
Novinarka, voditeljka i producentkinja informative Roksanda Babić jedan je od novinara koji su u velikom transferu početkom ove godine prešli na novi kanal Juronjuz Srbija. Šarmantna plavuša do tada nas je budila na Prvoj TV, a u njenom životu promenilo se samo radno mesto. I dalje je posvećena majka koja ima neka vrlo konkretna pravila za svoje sinove.
Kako vam je na novom poslu?
- Jako nam je dobra ekipa, što me je privuklo odmah na početku. Svi se znamo, radili smo jedni sa drugima ranije. Osećam se kao kod kuće. Kliknuli smo još na obukama. Niko se ne štedi. Lepo je što imamo entuzijazam kao da smo početnici. Lako se dogovaramo, a najbolje je što je naš program izbalansiran. To je informativni program, vesti na svaki sat, a svaka priča mora da se obradi sa obe strane. Sve osobe koje su uključene u temu treba da dobiju glas.
ZAVISNOST OD INFORMACIJA
Prezenterka ste vesti, ali i producentkinja. Znači li to da celu emisiju držite pod kontrolom?
- Da. Koleginica i ja uređujemo "Juronjuz jutro" svih pet dana, a ujedno sam i voditelj. Producentski posao sam radila i do sada, ali u manjem obimu. Zakazivala sam goste i određivala teme, samo je ovde konkretnije. Jutarnji program može malčice da probije satnicu, dok kasnije sve mora da se odvija u sekund, kad krenu vesti na svaki sat.
Postoji li na novom radnom mestu neki format u kom biste želeli da se oprobate?
- Ne, ja sam u formatu gde želim da budem. Volim jutarnji program, volim početak dana i sve to odgovara mom senzibilitetu i načinu rada.
Kako prekidate pričljivog sagovornika?
- Savladala sam tu disciplinu! Pratim govor tela, uzdahe, gde mu idu oči i pažljivo slušam. Kroz neku digresiju uz njegovu priču trudim se da ubacim potpitanje ili da se zahvalim. To je posebna veština kako da se manipuliše sa tih pet minuta.
Kad obrađujete teme, postoje li oblasti koje posebno volite i jedva čekate da ih uradite?
- Uh... zavisna sam od vesti. Tokom celog dana se informišem. I dok kuvam, stavim slušalice, preslušam neku emisiju, skupljam informacije iz svih oblasti. Trudim se da budem široko informisana, moram zbog posla. I moram i volim.
U KORAK S MEDICINOM
Da li brzo i živite? Imate dva mala sina, supruga, naporan posao. Kako sve to hendlovati?
- Bitna je samo dobra organizacija. Kakvu god vrstu TV programa da radite, tačno znate koliko je veliki minut. On je kao kuća! U živom programu sam jako dobro naučila da raspolažem vremenom, da cenim svaki minut. E, kako pakujem program, tako se trudim da upakujem i svoj ostatak dana, privatni život, kako bih stigla sve da obavim kod kuće i oko dece.
DECA MOGU SVE - UMERENO
Kako reagujete na dečje igranje igrica? Postoje li tu restrikcije? - Dozvoljavamo sve sa merom i uz dogovor. Neophodno je da roditelj prati sadržaj svega onoga što deca vole. Ako žele da igraju neku igricu, prvo ću ja da pogledam sadržaj i i vidim koliko u njoj ima nasilja. Ako im se gleda Jutjub, najpre saznam o čemu se radi pa dozvolim ili trajno zabranim. Uloga roditelja je velika. Deca moraju da budu ograničeno izložena neprimerenim sadržajima. Nikad se ne dešava da ja zaspim a oni ostanu pored televizora.
Pošto volite jutro, imate li tada malo lufta da iskulirate nekoliko minuta sami sa sobom?
- Nema lufta baš u pola pet ujutru (smeh). Brzo spremanje, brza kafa, tuširanje, priprema doručka, pakovanje užine deci za školu kako bi bila sveža... Na poslu sam već u pola šest.
Obojica sinova, od kojih jedan ima devet a drugi sedam godina, idu u školu. Da li ste se sretali s problemima onlajn nastave?
- Pandemija je promenila svet, to je prosto opšte mesto. Pre 27 meseci nismo znali šta nas čeka. I mi, kao roditelji školske dece, morali smo da se adaptiramo korak po korak. Sreća je što su moja deca mala. Mlađi je ove godine krenuo u školu, ide normalno, časovi traju 45 minuta, sva deca su u odeljenju sa učiteljicom. I stariji sin je cele prošle godine fizički išao na nastavu sa skraćenim časovima i odeljenja su bila podeljena. Ove godine škola teče normalno. Verujem da je bilo teško roditeljima starije dece čija se nastava menjala na nedeljnom nivou. Međutim, važno mi je da znam šta su svakoga dana radili u školi. Pregledamo sveske i knjige, uradimo domaći. Roditelj mora da ima uvid šta se dešava.
Bojite li se da će vam deca doneti koronu iz škole?
- Ne. Suprug i ja smo vakcinisani, odmah od prvog dana. A i posao mi je takav da se mnogo krećem i u velikom sam kolektivu. Pratim šta se dešava, idem u korak s medicinom i mislim da su vakcine važne za čovečanstvo koliko i pronalazak antibiotika.
KONTROLISATI SADRŽAJE ZA DECU
Tokom nedelje vodite decu na razne vannastavne aktivnosti. Izjavili ste da ste "mama taksista i čekalica". Da li ste im vi i suprug birali aktivnosti ili su oni to sami želeli?
- Slušamo, naravno, njihove želje, ali želimo da uče jezike i da se bave sportom. To i rade. Sve ostale želje trudimo se da im ispunimo.
Imate li pomoć u kući?
- Imam, tu su nam uvek bake i deke. Ali nas četvoro smo "glavni" i organizujemo se među sobom.
Kako održavate dobar izgled? Vežbate li?
- Vežbam ceo život. Bitno mi je i zbog zdravlja i osećaja sreće. Uspevam da to uglavim tri puta nedeljno po pola sata. Vodim računa o zdravlju kože s obzirom na to da sam pod teškom studijskom šminkom pet dana nedeljno. Oporavljam lice kod kozmetičara tretmanima koji daju hidrataciju i biram medicinske kreme. Sve ovo više spada u negu.
Često se u intervjuima s vama pominje i vaš suprug, poznati vaskularni hirurg. Smeta li vam?
- Ne volim to. Mislim da je neukusno. On ima svoju profesiju, ja svoju. Nema tu mesta za šarene novine.
Kurir.rs/Ljilja Jorgovanović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
