Ćerka glumice Iskre Brajović je nova generacija glumaca koji dolazi iz te porodice. Iako ima samo 5 i po godina, već je izašla pred publiku na daske koji život znače.
U okviru manifestacije Pozorištanceta Puž na kojoj je dodeljena nagrada Slobodanka Caca Aleksić za predstavu „Ukradeni princ i izgubljena princeza“ nastupala je i mala Ines, ćerka Iskre Brajović, pred punom salom ali i majkom koja je imala jako veliku tremu.
- Ja imam jako veliku tremu od nje. Već je učestvovala ranije, ovo je njen drugi nastup. Već se dosta i infiltrirala u Puž, ja sam je zarazila. U stomaku je čak igrala (smeh). Uvek imam tremu, uvek kontrolišem da vidim da li lepo radi, da li je fina, da li sluša drugu decu. Bitno mi je da nije busadžija i da je deo celog tima - ispričala je Iskra za “Blic”, a onda se dotakla i izazova koje donosi moderno roditeljstvo danas-
- Najveći izazovi je kako ne podleći sistemu liberalizma i liberalnog roditeljstva. Ne mislim da treba biti strog kao vojska, ali ne treba biti ni preterano liberalan, jer tako dobijamo nevaspitane mlade genracije, a onda su nam krivi i televizija i rijaliti, a to nije tačno. Krivi smo mi sami. Videli smo neki primer sa zapada, gde se deci sve dopušta i gde je dete svetinja. Dete jeste svetinja, ali dete mora da ima usmerenja u roditeljskom autoritetu. Nikad batina, nikad povišen ton, ali mora da mu se objasni šta je dobro, šta sme a šta ne. Bez toga nema ničega - dirketna je bila Iskra.
Nakon opštih izazova, Brajovićeva se malo dotakla i primera u sopstvenom vaspitavanju.
- Moja ćertka ima 5 i po godina i sva sreća nije u pubertetu i tom nekom najgorem dobu koji me tek čeka, ali počela je da mi se povereava kad primeti da neko dete radi nešto loše. I onda je ja pitam šta misli, što je to loše, ali i što je dobro ako nešto neko dobro uradi. Ono što je učim je da ne bude povodljiva i da svako od nas ima dva izbora. Da kaže da hoće da nešto uradi, ali i nešto da neće. I onda je sve mnogo lakše. Devojčice moraju da znaju da kažu “ne”.
Što se tiče sadržaja za decu, mlada glumica smatra da ga nema dovoljno kao i da se ne filtrira dovoljno:
- Nije sve što je etiketirano za decu, nužno i za decu. To je preširok pojam, mora se redefinisati šta je edukativno, šta je za decu mlađeg uzrasta, šta je za starije, jer te stvari nisu spojive. Zato je to što radi Pozorište Puž korisno, jer kad vidite program, piše vam za koji uzrast je predstava prilagođena. Posle svake predstave dete, ali i roditelj može da shvati šta je poruka, a pritom i da se dobro zabavi. Važno je da se deci ponudi mogućnost aktivnog učešća. Deca su danas takva, brzo je vreme, brzi su i oni. Nemaju nerava da sede na jednom mestu i gledaju nešto.
(Kurir.rs/Blic)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
