JEDNA SE UDALA ZA DEVERA Titula princeze od Velsa postoji 700 godina, a sudbine su im bile PAKLENE: Venčavali ih dok su bile deca

Titula princeze od Velsa stvorena je pre 700 godina, a iznenađujuće je da ju je nosilo samo 10 žena. Neke od njih zavetovane su sudbinom kad su imale svega nekoliko godina, a veoma retke venčane su iz ljubavi.

Život Džoane, princeze od Velsa, ćerka kralja Edvarda I, nikada nije bio lak. Njeno detinjstvo ostalo je obeleženo smrću njenog oca kome je odsečena glava, a ona je tada bila zatvorena u dvorcu Arundel.

Kad je imala 13 godina oslobođena je zatočeništva i udala za vojnika Ser Tomasa Holanda, koji je tada imao 26 godina. Kada je njen suprug otišao u rat, ona se ponovo udala, ali pri povratku iz ratnog pohoda, Holand je želeo svoju suprugu nazad.

Džoanin drugi muž, Vilijam Montagu, oteo ju je, ali je na kraju morao da je se odrekne.

Kada je imala 34 godine, njen prvi suprug je preminuo, ona je nasledila veliko bogatstvo i titule, a vrlo brzo se ponovo udala za svog rođaka Edvarda, Crnog princa. Njihov sin postao je kralj Ričard II, a kada je umrla u 59. godini, Džoan je naredila da, iako je imala tri muža, želi da bude sahranjena pored prvog, Holanda.

Princeza Ana: 1470 - 1472.

Princeza od Velsa sa najkraćim stažem, Ana, nosila je titulu od dana kad se udala u 14. godini, za 17-godišnjeg kralja Edvarda od Vestminstera, sina i naslednika kralja Henrija VI, koji je ubijen samo šest meseci kasnije u bici kod Tjuksberija, jednoj od najpresudnijih bitaka u Ratovima ruža.

Sa 16 godina pripremala se za novi brak, trebalo je da se uda za kralja Ričarda III, ali kao i princeza Džoan pre nje, Ana je oteta. Iza njene otmice stajao je zet koji je bio ljubomoran na ogromno bogatstvo koje je nasledila.

Nakon što se odrekla bogatstva udala se za Ričarda i krunisala zajedno s njim 1483. godine. Princeza je umrla samo dve godine kasnije, u 49. godina.

Princeza Ketrin: 1501 - 1509.

Slična sudbina kao Anu čekala je i Katarinu Aragonsku, ćerku španskog kralja, koja se sa samo 11 godina "udala" za Artura, sina i naslednika kralja Henrija VII. Njihov brak bio je posledica saveza dinastija u kom oni nisu imali pravo glasa, a savez je osmišljen da ujedini Englesku i Španiju protiv Francuske.

Par se nije upoznao još četiri godine, do trenutka kad je Katarina stigla u Englesku, a ubrzo je otkrila da se ona i njen suprug ne razumeju nijednu reč. Uprkos tome, venčali su se dok je imala samo 15 godina.

Artur je preminuo samo pet meseci nakon zvaničnog sklapanja braka, pa se Katarina udala za njegovog mlađeg brata, kralja Henrija VIII, kao prva od njegovih mnogih žena.

Henri je poništio njihov brak nakon 15 godina i od tada do trenutka smrti, nastavila je svoju pređašnju titulu princeze od Velsa, koju je nosila do trenutka svoje smrti.

Princeza Kerolajn: 1714 - 1727.

Kerolajn, rođena u Nemačkoj, bila je prva princeza Velsa nakon više od 200 godina, a imala je i nov pristup braku. "Učinite ljubavnice svog supruga svojim dvorskim damama", bila je njena politika, jer tako "ih možete držati na oku".

Osim problema s prevarom koje je imala sa svojim suprugom, princem Džordžom Augustusom, sinom i naslednikom kralja Džordža I, imala je i drugih briga. Džordž je prezirao svog oca, a njegova politički nadarena supruga, princeza od Velsa, pomogla mu je da potkopa očevu vladavinu i postavi ga na presto.

Kerolajn je britanski narod izuzetno cenio i voleo, pa je tako umesto svog supruga imenovana Regentom u trenutku kada je on stupio na presto. Kerolajn je preminula u 54. godini od pucanja creva, a njen odani suprug, iako opterećen svojim ljubavnicama, obećao je da će, kada dođe vreme, dati da se izradi poseban kovčeg za njega i nju – kako bi mogli zajedno da leže i nakon smrti.

Princeza Augusta: 1736 - 1772.

Augusta je dovedena u britansku palatu kad je imala samo 16 godina kako bi se udala za 29-godišnjeg princa Frederika, sina i naslednika kralja Džrodža II. Njihov brak je bio dogovoren, ali princu je to odgovaralo jer mu je parlament zbog braka dodelio veliku svotu novca.

Augusta je bila toliko detinjasta u trenutku udaje, a poznato i kako su često znali da je vide na prozoru kraljevske rezidencije kako se igra sa svojim lutkama. U međuvremenu je suprug iskoristio njenu dobrotu da postavi svoju ljubavnicu Lejdi Arčibald Hamilton u njihov dom, i prikladno je nazove "Prvom damom spavaće sobe".

Umro je u trenutku kad je Augusta imala 32 godine, a ona je ubrzo nakon toga nestala iz javnosti. Poznato je da je preminula u 52. godini od raka grla, a iza sebe je ostavila devetero dece.

Princeza Kerolajn: 1795 - 1820.

Poznata kao žena koja je besno zalupila vratima Vestminsterske palate dok je njen muž bio krunisan unutra, Kerolajn od Brunsvika najdugovečnija je od svih princeza Velsa - iako je njen brak bio gotov pre nego što je uopšte počeo.

Princ Džordž, poznatiji kao Prini, pristao je na bračnu zajednicu pre nego što je uopšte upoznao Kerolajn, a kad je došao trenutak njihovog prvog susreta, rekao je da je na prvi pogled mrzi.

Nakon što se ilegalno oženio Marijom Ficherbert, od njega se očekivalo da dovede svoju kuću u red pre nego što stupi na presto kao Džordž IV.

Džordž je tražio poništenje braka od Kerolajn, ali ona se uporno držala sve do njegovog krunisanja.

Umrla je sledeće godine, nakon što je zvanično postala kraljica Kerolajn i nosila titulu 18 meseci.

Princeza Aleksandra: 1863 - 1901.

Aleksandra iz Danske imala je 16 godina kada su je izabrali za ženu budućeg kralja Edvarda VII.

Edvard je često upadao u razne nevolje i sukobe s devojkama, pa je njegova majka, kraljica Viktorija, insistirala na tome da se što pre skrasi.

Nakon braka ništa se nije promenilo, a procenjuje se da je imao otprilike 70 ljubavnica s kojima je varao Aleksandru. Nežna i vesela Aleksandra nastavila je sa svojim životom, družila se i brinula o deci, a bavila se i raznim sportovima na otvorenom, uključujući klizanje na ledu i lov.

Bila je izuzetno popularna u britanskoj javnosti, a organizovala je razna dobrotvorna udruženja i organizacije.

Princeza Meri: 1901 - 1910.

Princeza Meri stupila je na presto 1901. godine, kada se udala za Alberta Viktora, problematičnog sina i naslednika kralja Edvarda VII. Nazivali su je dosadnom, zagušljivom, i "ne baš kraljevskom kao i ostali".

Njen suprug ubrzo je preminuo od gripa, u 28. godini, a kako ne bi završila na ulici, njome se oženio njegov mlađi brat Džordž. Ovaj par bio je neverovatan u to doba, zbog čega se smatra da su stvorili bazu za modernu kraljevsku porodicu kakvu poznajemo danas.

On je brinuo o skupljanju poštanskih marki i gađanju fazana, dok je Meri bila okupirana šopingom. Meri je rodila šestoro dece, nazivali su je hladnom majkom, a ona je priznala kako joj je majčinstvo bilo izuzetno mrsko.

Princeza Dajana: 1981 - 1996.

U novije doba, najpoznatija je princeza Dajana, koja je stupila na presto 1981. godine. Njen dolazak drastično je promenio način na koji su do tad funkcionisali u britanskoj prestonici.

Stil i prezentacija porodice u javnosti doživela je ogroman preokret nakon što je Dajana počela da dominira u medijima zbog svoje brige koju je posvećivala svima oko sebe. Ostale članove kraljevske porodice navigovala je da shvate kako da dopru do ljudi i kako da poboljšaju sliku sebe u javnosti.

Emotivna, hirovita, zahtevna i osvetoljubiva, princeza Dajana bila je izuzetno teškog karaktera, no za nju kažu da je napravila čudo!

Princeza Kamila: 2005 - 2022.

Aferu kraljice Kamile i kralja Čarlsa III razotkrio je pisac Endru Morton, nakon čega je britanska javnost nije volela.

Za nju danas ipak kažu da je ljubazna, hrabra, pouzdana i uvek posvećena svom cilju.

Princeza Kejt: 2022 - danas

Za Kejt Midlton kažu da je pobrala ono najbolje od princeze Dajane, a ostalo ostavila sa strane. Kejt je vrlo brzo pokupila simpatije Britanaca.

Za nju kažu da ima dobar ukus za modu, pravilno balansira između poslovnih i privatnih obaveza, te da joj je sreća njene dece najvažnija.

Njeno odrastanje u srednjoj klasi u sigurnom porodičnom okruženju znači da je prizemna i stabilna, a svom suprugu, princu Vilijamu, da je najveća podrška u svemu.

(Kurir.rs/ Net.hr/ L. S)

Bonus video: