BEOGRAD - Nekoliko desetina bubnjara iz celog regiona, predvođeni Dragoljubom Đuričićem, održaće koncert sutra u Ateljeu 212, na kome će proslaviti "jednu profesiju koja je pomalo blesava" i uspostaviti novi praznik - Dan beogradskih bubnjara.Pre tačno 15 godina Đuričić je upravo iz Ateljea 212 izašao među Beograđane, "dao ritam" prestonici i predstavio bubanj kao sasvim novo sredstvo komunikacije."Petnaest godina nisam svirao u Ateljeu 212, a nekako je iz Ateljea sve to krenulo. Devedesetih godina sam provodio mnogo vremena u Ateljeu, gotovo 10 godina sam svakog dana bio u tamo sa svojim prijateljima", objasnio je Đuričić ideju za koncert."Svi su sa oduševljenjem prihvatili da napravimo taj koncert, jer smo mi, bubnjari, i golmani u sportu slična fela ljudi - većinu života čuvamo leđa solistima, a oni poentiraju. Mi smo se na to navikli, možda smo zato dobri među sobom i među nama nema sujete, podržavamo se, volimo se na poseban način", rekao je Đuričić Tanjugu.Koncert je zamišljen tako da Đuričić na scenu postepeno izvodi svoje prijatelje, koji će se predstavljati solo nastupom. Praviće se sve veća grupa, te će poslednjih pola sata svirati svi zajedno."Ako imate 30 poznatih bubnjara na sceni, svako treba da odsvira svoj solo, a onda morate da ih obuzdate. Ja sumnjam u svoj autoritet da to mogu, ali ću pokušati. Bubnjari su mnogo smešni ljudi, treba ih obuzdati i kanalisati. Na kraju imam ideju da uvedem mlade bubnjare. Ako sve to prođe dobro, mogu reći: Evo palice, toliko od mene", istakao je Đuričić.Među učesnicima biće Lav Bratuša, Srđan Đukić Džoni, Igor Malešević, Vicko Milatović, Čeda Macura, Goran Milošević, Vladimir Furduj, Gaga Krstić, Srboljub Radivojević Srba, Dražen Šolc, Siniša Jović, Ivan Ivačković, Ogi Radivojević, Bogdan Diklić, Gordan Kičić i mnogi drugi.Predstaviće se i osmogodišnji Đurađ Đuričić, koji iza sebe već ima bogato petogodišnje bubnjarsko iskustvo.Ulaznice koštaju od 700 i 1.000 dinara, a sav prihod od prodatih karata Đuričić će, u ime svih učesnika, uručiti Ateljeu 212, "instituciji koja je doprinela tome da bubanj bude prepoznat kao pokretačka snaga - simbol slobode duha i životne energije".
