LOS ANĐELES - Masakr u osnovnoj školi u američkom gradu Njutaun podstakao je, ponovo, oštru debatu oko toga da li i u kojoj meri Holivud podstiče nasilje u SAD.
Ubrzo posle masakra u Njutaunu, kada je nastradalo 28 osoba uključujući i 20 dece, potpredsednik američke asocijacije za oružje (NRA) Vejn LaPjer gotovo svu odgovornost za epidemiju nasilja u SAD prebacio je na filmsku, TV i industriju video igara.
Oni ubistvo opisuju kao šalu i način života i imaju smelosti da to zovu zabavom, rekao je on. I dok su njegove optužbe mnogi videli kao očigledan (i neuspeo) pokušaj da se prebaci krivica, mnogi u Holivudu priznaju da bi tvorci filmova, serija i videoigara, kao i oni koji ih konzumiraju, trebalo da razmotre ulogu industrije zabave u američkoj kulturi nasilja.
Holivudski nedeljnik "Entertejnment vikli" nedavno je posvetio prilično pažnje odnosu naoružanja, nasilja i Holivuda gde je izvestan broj poznatih, uključujući glumce Džeremi Renera, Elizabet Benks i Džajmija Foksa pozvao na strožiju kontrolu naoružanja.
Foks, čiji je hipernasilni film "Đangova osveta" premijeru imao manje od dve nedelje posle decembarske pucnjave u Njutaunu, rekao je AP-u da filmska industrija mora da preuzme svoj deo odgovornosti za slične tragedije.
"Ne možemo okrenuti leđa i reći da nasilje u filmovima nema nikakvog uticaja", rekao je on.
Pucnjava u bioskopu u Aurori, osnovnoj školi u Konektikatu i kasnije u kancelariji u Feniksu dovela je do toga da se premijere nekih filmova, poput "Džeka Ričera" ili "Gangsterskog odreda" odlože, a, primera radi, sa plakata za "Ivicu i Maricu" misteriozno je nestala puška koja je visila na ramenu Džeremija Renera.
Holivudski nedeljnik, međutim, navodi da se neka dramatična promena u stavu Holivuda ne može očekivati i kao primer navodi nasilne filmove Arnolda Švarcenegera "Poslednje uporište", Silvestera Stalonea "Bullet to the Head" i "Spring Breakers" Harmoni Korin.
Oni u Holivudu koji su protiv naoružanja, ipak, tvrde da ne postoji jasna i direktna veza između zabave i nasilja i da je filmska industrija samo zgodno žrtveno jagnje.
Reditelj Majkl Bej, poznat po nasilnim scenama u svojim filmovima, smatra da reditelji imaju prava da rade šta žele.
"Šta oni (kritičari) žele, da snimamo lepe filmove za celu porodicu. Možda bi onda trebalo uzeti Oskare date svim nasilnim filmovima. Onda biste morali da se otarasite "Lorensa od Arabije", "Mosta na reci Kvaj", "Voda", "Forest Gampa", "Šindlerove liste"...i celog niza žanrova, od vesterna do naučne fantastike", rekao je on.
Oskarovac Ang Li smatra da je uzdržanost ipak rešenje. "Treba da imate slobodu da stvorite šta želite, ali plaćate cenu za to.
Ako je nasilje potrebno da bi se nešto objasnilo, onda ću to uraditi. Ali, ne želim da uživam u tome".Kada je reč o TV serijama, njihovi producenti ne mogu da ignorišu apetit publike za nasiljem. Kanal FX "dom" je izuzetno popularnih i nasilnih serija poput "Sinova anarhije" i "Justified" čije su poslednje sezone imale rekordnu gledanost.
"Zločinački umovi" - serija koja se bavi bolesnim ubistvima svake nedelje privuku 13,5 miliona gledalaca, a seriija "Hatfields and McCoys" prikazana na Histori kanalu dobila je pet Emija, uključujući jednog za Kevina Kostnera.
"Nasilje je životna činjenica", kaže glumac Darel Feti.
"Poenta je kako ga prikazujete. Morate to činiti odgovorno".Tvorac "Sinova" Kurt Sater objašnjava da se trudi da bude društveno i moralno odgovoran u svojoj seriji tako što nasije nije predstavljeno u vakuumu niti je glorifikovano, već se vide njegove jezive posledice po sve.
"Problem je što smo prilično liberalni kada je reč o mučnom i nasilnom. U seriji možemo da prikažemo devojku koja je živa zapaljena, ali nikako ne smemo da pokažemo bradavicu. To je potpuno nenormalno", rekao je on, aludirajući na puritanske stavove američkih TV stanica gde je golotinja neprihvatljiva, ali ne i scene seciranja, sakaćenja ili ubijanja.Kada je reč o videoigrama, tvorci "Call of Duty", "Grand Theft Auto", "Gears of War" i drugih igrica mahom tvrde da ne postoji veza između nasilja u videoigrama i stvarnog nasilja ali nisu voljni da o tome otvoreno govore.
Autor nenasilnih igara poput "Flower" i "Journey" Đenova Čen smatra da je razlog tome što bi svaki njihov komentar otuđio ciljne grupe, ali smatra da videoigre ne izazivaju nasilje, već da je gomila nasilja u igrama samo odraz stvarnosti u kojoj mladi muškarci, koji su glavni konzumenti igrica, žele da se osete moćno, u čemu im pomaže oružje.
