BEOGRAD - Jedan od najpoznatijih, najcenjenijih i najuticajnijih slikara na svetu, Vinsent Van Gog rođen je pre 160 godina, 30. marta 1853. godine u Zundertu, Holandija.Jedan od najvećih slikara postimpresionizma i začetnik kolorističkog ekspresionizma, Van Gog je i decenijama posle smrti (1890) jedna od najuticajnijih figura u umetnosti. Hiljade njegovih slika i crteža i danas se kopiraju, a njegov stil i dalje služi kao inspiracija mnogim mladim umetnicima.Van Gog je za svog života prodao samo jednu sliku, a njegova najbolja dela nastala su za manje od tri godine i to pred kraj života. Specifična su po strastvenim pokretima četke, intenzivnim bojama, kao i u kretanju linije i forme. Među najpoznatijim su dela iz serije Suncokreti, zatim Irisi, autoportreti, Žitno polje sa čempresima...Bio je veoma plodan umetnik, s obzirom da je za 10 godina, koliko je slikao, napravio oko 900 dela.Njegov neponovljivi spoj forme i sadržaja je moćan, dramatičan, lirski ritmičan, maštovit i emotivan, a za samog umetnika je predstavljao način da objasni svoju borbu protiv ludila i njegovo razumevanje duhovne suštine, čoveka i prirode.Osim što je bio veliki umetnik, Van Gog je ostao poznat i po svojoj ekscentričnosti i ćudljivoj naravi što je i pokazao kada je u napadu besa i ljubomore sam sebi odsekao uho.Odrastao je uz majku, oca sveštenika, tri sestre i dva brata. Van Gogovi su bili najveća porodica trgovaca umetničkim delima i zahvaljujući stricu, Vinsent je sa 22 godine postao trgovac reprodukcijama u Londonu. Ovaj, slabo plaćeni posao je napustio nakon čega je neko vreme radio kao učitelj i tada se oprobava u slikarstvu radeći socijalne teme - radnike u rudniku i njihove porodice.Početkom 1886. godine odlazi u Pariz gđe upoznaje Anri de Tuluz-Lotreka, Pola Gogena i Pola Sezana. Iako u Parizu niko nije želeo njegove slike, smogao je snage i vere u sebe da nastavi da slika. Iz Pariza odlazi u Arl, na jugu Francuske, gde je našao nadahnuće za svoja dela, a tu mu se u jednom momentu pridružuje i Gogen pre odlaska na Južna mora.Zbog duboke depresije 1889. godine na vlastiti zahtev je primljen u psihijatrijsku bolnicu u San Remi, a sledeće godine, u svojoj 37 godini, puca sebi u prsa i umire nakon dva dana, 29. jula 1890. godine.Van Gogova dela danas su među najskupljim, a mogu ih priuštiti samo najbogatiji, s obzirom da se slike, koje nije mogao da proda za života, sada procenjuju u milionima dolara.
