BEOGRAD - Za razliku od Španije gde je zbog ekonomske krize došlo do značajnog porasta poseta bibliotekama, u Srbiji, generalno, interesovanje za knjigu kao beg od krize nije poraslo, a građani koji koriste biblioteke najviše traže beletristiku i sada, zbog leta, "lakšu" literaturu.
Načelnik odeljenja biblioteka "Laza Kostić" (Čukarica), "Miodrag Bulatović" (Rakovica) i "Jovan Dučić" (Barajevo) bibliotekar Vladan Nikolić tvrdi da "suštinski nije" porastao broj zainteresovanih građana koji bi se učlanili u biblioteku, napominjući da su "biblioteke ogledalo društva i države".
"Postoji veliko interesovanje za usluge kao što su korišćenje čitaonice (za potrebe studentske populacije). Povećan je broj knjiga koje se koriste", rekao je Nikolić, ali je dodao da je slaba ponuda novih naslova zbog poznatih društvenih i ekonomskih okolnosti i da je najbolja godina sa ponudom novih naslova bila u periodu između 2004. i 2007. godine.
Nikolić je istakao da ono što se posebno traži u bibliotekama jeste beletristika, zabavna književnost (trileri, ljubavni romani, melodrame, istorijski romani, fantastika), dokumentarci (svetske zavere, memoari, dnevnici, biografije zanimljivih ličnosti).
Načelnik odeljenja za pružanje informacija u Narodnoj biblioteci Srbije Slađana Stojaković kaže da su najčešći korisnici pored studenata zaposleni radi daljeg usavršavanja, naučni radnici i zaposleni u institutima i drugim naučnim ili obrazovnim ustanovama radi istraživanja ili realizacije nekog projekta.
"U letnjem periodu, povećan je broj stranaca čija su istraživanja vezana za fondove Narodne biblioteke Srbije. Naravno, tu su i naši sugrađani koji vreme odmora koriste da bi zadovoljili neke svoje lične kulturne potrebe", rekla je Stojaković. Ona je objasnila da Narodna biblioteka Srbije specifična po načinu korišćenja građe - publikacije se mogu koristititi samo u čitaonicama te ustanove.
Na pitanje da li je porasla zainteresovanost za biblioteke Stojaković ističe da iz godine u godinu raste broj članova Narodne bibliteke Srbije, broj pozajmljenih publikacija kao i broj pruženih informacija korisnicima.
Što se knjiga za decu tiče, bibliotekar u Dečjoj biblioteci "Čika Jova Zmaj"Jasna Brkić rekla je da su knjige za decu veoma tražene kako tokom godine tako i tokom leta, najviše lektira, pre svega romani - "Orlovi rano lete" Branka Ćopića, "Mali pirat" Anta Staničića, "Dečaci Pavlove ulice" Ferenca Molnara....
"Raspust je idealno vreme da se pročita lektira, jer deca školskog uzasta tada imaju dosta slobodnog vremena, ali rado uzimaju i knjige "za svoju dušu": enciklopedije, avanturističke romane, epsku fantastiku, a najmlađi slikovnice, bajke, basne...
Korisnici dečje biblioteke imaju pravo na besplatan internet, a u nekoliko navrata tokom leta održaće se besplatan program za decu uzrasta od 4 do 7 godina "Zaroni u priču" u Dečjoj biblioteci "Čika Jova Zmaj", istakla je ona. Načelnica odeljenja za rad sa korisnicima iz Biblioteke grada Beograda Sonja Dušić kaže da, s obzirom na to da je školski raspust i godišnji odmori u toku, broj poseta bibliotekama jeste umanjen ali ne u nekoj "drastičnoj meri".
"Možemo reći da je broj poseta bibliotekama manji za 20 do 30 posto. Ali, to ne znači da naši korisnici ne dolaze u biblioteku preko leta, odnosno da se preko leta ne druže sa knjigom. Naprotiv, skoro 80 posto naših članova je na vreme obezbedilo potrebnu literaturu za godišnje odmor", istakla je Dušićeva.
Da bi neko postao član biblioteke i korisnik usluga Biblioteke grada Beograda potrebno je da plati godišnju članarinu, koja trenutno iznosi 1.500 dinara. Dušićeva je rekla da je sretala različita pitanja u vezi sa visinom članarine od toga "da nije malo mnogo 1500 dinara?" do, "pa to nije ni cena tri bestselera!!".
"Dakle, mišljenja i reakcije korisnika su podeljena, ali kad shvate da za 1.500 dinara mogu kupiti najviše tri knjige a u biblioteci mogu pozajmiti u toku godine bar 103, tada činjenica o visina članarine naprosto postaje manje važna", istakla je ona.
Ona je rekla da tokom leta korisnici najčešće pozajmljuju "lakšu literaturu" koja ih opušta.
"Najčešće su to ljubavni, krimi romani i trileri koje čitaju većinom korisnici oba pola i srednjeg doba. Stripove i naučnu fantastiku najčešće pozajmljuju omladinci, srednjoškolci. Naši najstariji korisnici preko cele godine ostaju dosledni i najčešće pozajmljuju memoarsku i dnevničku literaturu", rekla je Dušićeva.
